Mitovi religija ubitačno oružje

BIBLIJSKI mitovi o izabranom narodu, obećanoj zemlji, spasitelju, žrtvi za opšte dobro i satanskom neprijatelju duže od dva milenijuma koriste se kao političko oružje, kaže istoričar prof. dr Darko Gavrilović. Nebrojeno ljudi stradalo je u poslednjih 2.000 godinama pod znamenjima religija ljubavi i mira. U knjizi "Mržnje, ratovi, demoni hrišćanskog sveta" u izdanju "Službenog glasnika" dr Gavrilović je dao pregled mračne strane istorije ideja koje su formirale modernu evropsku i američku civilizaciju.

- Manipulacije biblijskim mitovima korišćene su u srednjem veku za mobilisanje u krstaške pohode, kasnije za stvaranje nacionalnih država i izvođenje revolucija, a danas ih efikasno i ubitačno koriste fanatični protivnici judeohrišćanstva - kaže dr Gavrilović. - Najsvežiji primer je pokolj u u Francuskoj koji su izveli teroristi koji zloupotrebljavaju islam, najmlađe dete "avramovskih religija" kao što su u prošlosti fašisti i nacisti, na svoj način, zloupotrebljavali hrišćanstvo.

Iskarikirano prikazivanje Muhameda jeste uvreda za muslimane, ali nije opravdanje za zločin, naglašava istoričar.

- Ako je islam vera ljubavi, kao što kažu, onda pravi musliman mora dostojanstveno da primi uvredu, kao i hrišćanin - kaže dr Gavrilović. - Nije ovde reč o sukobu hrišćanstva i islama. Pravi hrišćani ne dozvoljavaju sebi vređanje i ruganje. "Šarli ebdo" je osnovan kao ultralevičarski i ateistički list čije su omiljene teme ruganje Muhamedu i Isusu. Ljudi koji smatraju da je to stvar "demokratije" i "tolerancije" nameću pak svoje tabue, koji su s hrišćanskog stanovišta neprihvatljivi, a na kritiku oni reaguju jednako demokratski kao inkvizicija koja je bacala ljude na lomaču zbog jeresi. Zar to nije samo manipulacija starim temama?

Sagovornik "Novosti" podseća da smo nedavno sami bili žrtve biblijskih mitova o izabranom vođi-spasitelju, obećanoj zemlji i izabranom narodu, ali i onog o zasluženo kažnjenim protivnicima "od Boga izabranih".

- Prerađeni starozavetni mitovi se koriste se kad god narod treba motivisati da stvara države, podiže revolucije i stradava za njih - kaže dr Gavrilović. - Oni su savršeni za mobilisanje bilo koje nacije, tako da se svaka oseti izabranom da osvoji ili oslobodi "obećanu zemlju". Samo treba da se preda u ruke "odabranom vođi" - "spasitelju", koji vodi u svetlu budućnost. Žrtve se podrazumevaju, jer se očekuje da pripadnici nacije, kao hrišćanski mučenici, svoje male i beznačajne živote predaju jednom velikom cilju. Mit o neprijatelju baziran je na biblijskom Sotoni, jedinom suparniku Boga, odnosno Spasitelja. Zato se svaki neprijatelj "izabranog naroda" i njegovog vođe satanizuje.

Istoričar podseća da su od cara Konstantina do danas sveštenici svih vojski blagosiljajući oružje govorili da je Bog baš na njihovoj strani. Mit o "od Boga datom vladaru" uspešno se koristi i u 21. veku. Svež primer je poruka: "Hrvati su kao božji narod napokon doživeli božje proviđenje da je došla Kolinda Grabar Kitarović", koja je posle izbora kružila na hrvatskim društvenim mrežama. Ovakav mitski nacionalizam nastao je u 18. veku u protestantskim zemljama, zajedno s industrijalizacijom. Tad je stvorena nova klasa koja je pretendovala na znanje, bogatstvo i vlast na koje su monopol imali crkva i plemstvo.

- Reč je ljudima koji su osvajali privrednu i ekonomsku moć, a želeli su i političku - objašnjava dr Gavrilović. - Kao i današnji tajkuni znali su da za osvajanje vlasti moraju da mobilišu mase. Pošto su one bile neobrazovane i nepismene mase jedino znanje i informacije dobijale su preko crkvenih propovedi. Zato je nova klasa stvorila nove crkve u kojima su propovedani stari biblijski mitovi, ali prilagođeni novim političkim potrebama.

Retuširana hrišćanska predanja koja su obećavala pravdu i jednakost širila su se kroz mnoštvo protestantskih crkava, sekti, ali i nehrišćansku masoneriju i ateističko prosvetiteljstvo. Bujanje "duhovnosti" je bilo pokriće za političke ciljeve "očeva" novih nacija.

- Mnogi evropski doseljenici su dolazak u Ameriku poistovetili sa starozavetnom pričom o izlasku "izabranog naroda", Izrailja, iz Egipta pod Mojsijem - kaže dr Gavrilović. - Smatrali su sebe izabranim narodom kome je Bog dao "novi Izrailj" pa su svojim naseobinama davali imena Hebron, Salem, Vitlejem, Sion i Judeja. Jedan od "očeva nacije", mason Bendžamin Frenklin želeo je da u grbu SAD bude predstavljen prelazak preko Crvenog mora. Mitovi o izabranom narodu i obećanoj zemlji ostali su do 21. veka najagilniji u nacionalizmu koji su razvile Sjedinjene Američke Države.

Već osamdesetih godina 19. veka u američku političku praksu ušao je "sudbinski manifest" po kome su SAD sudbinski predoređene da dominiraju svetom. Novine su pisale o anglosaksonskom zadatku da osvoje svet, a senator Albert Braveridž je govorio da je "Božji veliki plan obznanjen" u tri faze: blagostanja Amerike, suprematije Amerike i imperije Amerike. U mitomaniji nisu zaostajali ni drugi narodi u kojima su država i nacija postale jedno, kao u slučaju Nemačke i Italije. Mnogo pre Hitlera i Musolinija, temelje zla udarili su manipulatori biblijskim mitovima.

- U istom duhovnom kontekstu pisao je Fridrih Šiler hvaleći nemački narod koji je konačno došao do ispunjenja svog postojanja i da je kao izabrani i najsposobniji narod "naprosto predodređen za ono najviše.. On je izabran od Svetog duha" - navodi dr Gavrilović. - Masama blizak Fridrih Ludvig Jan govorio je da Nemci imaju zadatak da "snagom svoje ljudske božanstvenosti" kao Mesija blagoslove zemlju. U nacističkoj Nemačkoj uoči Drugog svetskog rata je stvoren mit da Isus nije bio Jevrejin već arijevac iz nesemitskog plemena koje je živelo u Galileji.

Ni levičarski ateistički pokreti nisu odoleli biblijskim mitovima. Ulogu odabranog naroda je dobio svetski proleterijat koji je nauk dobijao u "poslanicama" apostola iz Kominterne, a kasnije državnih komiteta.

- Komunisti su koristili mitove o obećanoj zemlji, spasitelju, izabranom narodu, smrti i neprijatelju, jednako kao i njihovi ideološki neprijatelji - kaže Gavrilović. - Napravili su sopstveni panteon, u kome su lik Boga zamenili likom Karla Marksa, a lik Hrista Spasitelja zamenile su državne doživotno birane vođe. Novi sveci i mučenici su postali heroji revolucije i rada.

Vojnici aktuelnog ”svetog rata“

Posle propasti komunističkog Sovjetskog Saveza, cela evropska civilizacija se okrenula demokratiji zapadnog tipa, koja je posvećena obožavanju "zlatnog teleta".

- Ako društvo ne vodi računa o siromašnima, obespravljenima i pre svega nezaposlenima, u duhu hrišćanstva, demokratija sama po sebi nema smisla - kaže dr Gavrilović. - Ne vidim duhovni ideal demokratskog sveta u kome se ne poštuju reči Atinjanina Perikla iz četvrtog veka pre nove ere: "Demokratija je naš način vladavine i mi se njime ponosimo, jer u našem sistemu vladavine nije sramota biti siromašan već je sramota raditi da se siromaštvo ne otkloni".

SAVEZ BEZBOŽNIKA PROTIV BOŽIĆA

NAJVEĆA antireligijska kampanja u istoriji vođena je u Sovjetskom Savezu, gde je do 1939. ostalo otvoreno samo 500 od 50.000 crkava.

- Komunistička vlast se u drugoj polovini dvadesetih godina okrenula sistematskom uništavanju vernika uz pomoć propagande koja je uključivala sve vrste medija. Među najpoznatijim novinama koje su se borile protiv reči Hristove bile su "Bezbožnik" i "Antireligioznik". Sovjetske vlasti su angažovale čak 444 liste u borbi sa ciljem da se ocrni i zabrani slavljenje Božića, koji je preimenovan u Dan industrijalizacije. U srcu kampanje bila je organizacija Liga bezbožnika, koja je 1925. preimenovana u Savez bezbožnika, a 1929. je postala masovna Liga borbenih bezbožnika sa 5,6 miliona članova - navodi prof. dr Darko Gavrilović.