PISMENO obraćanje dr Mareka Obrtela, bivšeg potpukovnika češke vojske, svom ministru odbrane Mareku Stropnickom, poslednjih dana prošle godine, gde traži da mu se oduzme ordenje koje je dobio u NATO misijama od Bosne do Avganistana, odjeknulo je ne samo u češkoj javnosti. Oficir koji je, kao lekar, služio u NATO jedinicima na gotovo svim neuralgičnim tačkama sveta, svoju odluku obrazložio je aktuelnim događanjima u Ukrajini kao neposrednim povodom, ali je uzrok mnogo dublji - lično je bio svedok kako NATO ubija države i narode.

Za "Večernje novosti" potpukovnik Obrtel pojašnjava da su događaji u Ukrajini samo kap koja je prelila njegovu "čašu časti". Zbog svega što je video na KiM, a tiče se odnosa međunarodne zajednice prema Srbima, izašao je, čim se vratio iz te misije, iz Generalštaba češke vojske. Bio je, kaže, zgađen. Upravo pogrom nad srpskim narodom bio je inicijalna kapisla za njegovu današnju odluku da vrati NATO ordenje.

- Na Kosovu se dogodio genocid na Srbima, koji je Zapad prouzrokovao, i ja zbog toga u sebi nosim osećaj tuge, gorčine i razočaranja, jer sam bio deo NATO mašinerije. Bio sam svedok i kako narko-mafijaši postaju uvaženi predstavnici takozvane države Kosovo, a masovne ubice junaci - počinje svoju ispovest za "Novosti" Marek Obrtel.

* Zašto ste se uopšte priključili NATO snagama?

- U mojoj zemlji, Češkoj Republici, postupno je od 1989. godine učešće u međunarodnim vojnim misijama bilo nužni preduslov za napredovanje u službi svakog vojnika, uključujući vojnog lekara. Godine 1994. okončao sam svoje osposobljavanje za profesionalnog doktora i dobio ateste u struci, a potom sam do 1998. godine bio na čelu vojne zdravstvene jedinice. Te godine sam poslat, kao lekar, u svoju prvu misiju, u BiH, gde sam postao i načelnik mehanizovane jedinice SFOR-a. U BiH sam proveo ukupno 14 meseci.

ZBOG DECE VRAĆA ORDENjE Doktor Martin Obrtel ističe da je odluku o vraćanju ordenja doneo i zbog svoje dece i njihove budućnosti:
- Odlučio sam da glasno izrazim neslaganje sa onim što se u poslednjih najmanje 20 godina dešava u Evropi, a u stvari još od Drugog svetskog rata, i to po celom svetu. Zločini protiv ljudskosti "u ime viših interesa" pod plaštom borbe za ljudska prava, slobodu i demokratiju.

* Kažete da želite da vratite odlikovanja zbog svega što NATO čini širom sveta...

- Neposredan povod je trenutna politička situacija, pre svega dešavanja u Ukrajini. Ali, naravno, ne samo tamo, već i u Libiji, Siriji, pre toga u Iraku, Avganistanu... Sve što se događa u Ukrajini je napisano tipičnim američkim rukopisom, s tom razlikom što ova zemlja postaje odskočna baza za pohod na Rusiju, čime se direktno ugrožava Evropa, a time i ceo svet. Koriste se već dobro poznate metode, manipulacije, laži i provokacije kako bi se stvorili izgovori za vojne akcije. Iz toga slede lažni dokazi, medijske dezinformacije i iskorišćavanje lokalnog stanovništva da bi dobili pokriće za već ranije planirane poteze.

* Kako sve to znate, s obzirom na to da ste bili "samo" vojni lekar u misijama?

- Sve to sam doživeo na sopstvenoj koži, posebno na Kosovu, gde sam proveo sedam meseci. Po povratku iz te misije bio sam zgađen, razočaran i sagoreo. To je na kraju dovelo i do mog napuštanja Generalštaba Češke Republike, a potom i armije, iako je moja profesionalna karijera vojnika u to vreme bila u usponu.


* Recite nam nešto više o vašem iskustvu sa ovih prostora.

- Imao sam tu nesreću (ili sreću?) da sam služio u Bosni i Hercegovini baš u vreme kada je počelo "humanitarno bombardovanje" Srbije bez mandata UN. Gađane su škole, obdaništa, bolnice, vozovi sa putnicima. U to vreme se odigrao namešteni proces u Račku, koji me je duboko pogodio. U očima vaših ljudi sam video beznađe, nesigurnost i očaj, ali i bes i mržnju onih koji su u Srbiji imali svoje porodice. Čuo sam i njihov plač kada su im "humanitarno" ubijali cele familije. Potom sam služio na Kosovu i u punoj meri shvatio šta se to zaista događalo 1999. godine. Mišljenje izvan zvanične doktrine nije moglo da postoji. Gledao sam kako narko-mafijaši postaju uvaženi predstavnici kasnije samostalne države, a masovne ubice - junaci, kojima NATO, SAD i Zapad idu naruku i na kraju se zapitate - zašto?

* Bili ste svedok pogroma nad Srbima marta 2004. godine...

- To me je definitivno porazilo. U istorijskom pogromu nad Srbima od 17. do 19. marta 2004. potpuno se ogoljeno pokazalo ko je ko i ko šta želi. Baš tog dana, 17. marta 2004, zajedno sa Ircima slavio sam Dan Svetog Patrika kada su došle prve vesti o tome što se događa. U svemu sam prepoznao izvesnu simboliku, što je uslovilo i moj kasniji odlazak sa visokih armijskih funkcija, a potom i iz NATO.

* Dobro se sećate tih događanja i danas...

- Osećanja i iskustva iz tog vremena, i nakon što sam otišao iz aktivne službe, nosim u sebi svih ovih deset godina. Kada se rasplamsao konflikt u Ukrajini, nakon što smo bili svedoci uništavanja mnogih drugih zemalja od strane NATO, rekao sam sebi da o tome ne smem više da ćutim. I NATO sam otvoreno i javno nazvao zločinačkom organizacijom. Treba, međutim, reći da

NATO ne bi bio takav kada bi zaista služio samo odbrani zemalja članica od spoljne agresije, ali je takva, zločinačka, politika onih koji ga vode. Oni deluju pod lažnom parolom borbe za slobodu, demokratiju, ljudska prava i humanitarne ciljeve, a koriste je za agresiju po celom svetu.

* Kako u praksi izgleda zloupotreba NATO pakta?

- Napada se država koja iz bilo kog razloga postane nepodobna, neposlušna ili, jednostavno, svetski hegemoni imaju nekakve interese povezane sa njom. Prvo se iznutra rastura medijskim kampanjama, obojenim revolucijama, čačkanjem u najosetljivije tačke, etničke podele ili verske razlike. Prostije rečeno, destabilizuje se. Zatim se nađu površni izgovori ili se iskoristi pre toga inscenirano nasilje nad stanovništvom. Onda nastupa NATO sa svojim jedinicama, praćen humanitarnim organizacijama i posmatračkim misijama, kao navodni zaštitnik ljudskih prava i sloboda. Brzo posle njih dolaze "biznismeni" i počinju da obnavljaju zemlju. Odnosno, da realizuju svoje interese.

* Kako je NATO uticao na život u BiH?

- Rekao bih da je BiH prošla donekle bolje nego Kosovo. I najokoreliji pristalica teorije kako se ravnomerno i pravedno pomaže "obema suprotstavljenim stranama" primetiće duboke razlike koje postoje između Republike Srpske i muslimansko-hrvatske Federacije. Naravno, nauštrb Republike Srpske. Jasno se vidi protiv koga je cela bosanska mašinerija usmerena.

* A na život na Kosovu?

- To je velika evropska tragedija! Mogu slobodno da kažem da se radi o genocidu nad srpskim narodom. Dozvolili smo, ili bolje reći, prouzrokovali tako nešto u našoj kući u Evropi! Zbog toga i danas u sebi nosim osećaj gorčine, razočaranja i gađenja zbog ljudske gluposti i okrutnosti. Delimično imam i osećaj krivice što sam saučestvovao u svemu. Ipak mi je uteha da, kao lekar, nisam učestvovao u borbenim operacijama, već da sam bio akter niza humanitarnih akcija, brinuo o zdravlju lokalnog stanovništva... Baš misija na Kosovu me je motivisala da sada reagujem povodom dešavanja u Ukrajini i da glasno kažem "ne" takvim akcijama.

* Šta se desilo sa vašim vraćanjem ordena NATO?

- Zasad nisam dobio nikakav zvanični stav iz Ministarstva odbrane Češke Republike, koji jedva čekam da dobijem. Ali, svoju odluku da vratim ordenje NATO neću promeniti.

PRIJEDOR

Najbolju sliku o dešavanjima na ovim prostorima, kaže naš sagovornik, stekao je 1998. godine u Prijedoru gde je na molbu kćerke brinuo o njenoj teško bolesnoj majci.

- Svakog dana smo putovali da bismo joj davali infuziju i lekove protiv bolova - priseća se Obrtel. - Imali smo dosta vremena da saslušamo životnu priču te devojke. Otac musliman i majka Srpkinja sa petoro dece. Do rata porodica bez problema, spokojna. Onda je majka ostala sa jednom ćerkom, koja je bila i na frontu, kao medicinska sestra, u Prijedoru. Otac je pobegao negde u inostranstvo zbog toga što u Prijedoru nije mogao da ostane, a na "drugu stranu" nije smeo. O njemu više nikada ništa nisu čuli. Ostalo četvoro dece živelo je tada u Švajcarskoj, Švedskoj i Nemačkoj i majka ih do svoje smrti više nije videla... Meni to govori sve.