Notarima namenili 10,5 miliona evra

U izmene Zakona o javnim beležnicima radi proširenja njihovih nadležnosti ukupno će biti uloženo 10,5 miliona evra! Ovo su podaci prikazani u okviru državnog Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23.

Tačnije, ovu svotu izdvaja nemačka organizacija GIZ, u okviru Programa pravne i pravosudne reforme, dok će iz budžeta Srbije ove godine biti izdvojeno 71.136 evra. GIZ je već, kako se vidi iz Akcionog plana, između 2011. i prošle godine uložio 5,250 miliona evra da zaživi notarijat u našoj zemlji. Od ove, pa sve do kraja 2018. biće uloženo još po 1.312.500 evra godišnje.

Pitanje zašto nemačka organizacija ulaže u jednu branšu u Srbiji zbog koje je na noge ustalo 8.500 ovdašnjih advokata, postavljeno je i na poslednjoj konferenciji za novinare Advokatske komore Srbije prošle godine. Doduše, nisu pominjane brojke, ali je predsednik AKS Dragoljub Đorđević izjavio da "se zna ko je Veliki brat koji ulaže u javnobeležnički sistem u našoj zemlji". On, međutim, nije imao odgovor zašto.

Kolike pare se ulažu i zbog čega ne zna ni predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović. On za "Novosti" ipak objašnjava o kakvom proširenju nadležnosti je reč.

- U skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, sve overe koje su bile u nadležnosti sudova ili opštinskih uprava prelaze notarima od 1. marta 2015. - kaže Đukanović.

U ovom trenutku u Srbiji rade 92 beležnika i on se slaže da taj broj nije dovoljan za novi obim posla od proleća. Zato je Javnobeležnička komora raspisala javni konkurs za imenovanje 117 novih beležnika za teritoriju cele zemlje, a pre svega u opštinama u kojima do sada nisu izabrani, i zatim u opštinama gde se pokazalo da izabrani broj nije dovoljan.Konkurs je objavljen 30.decembra u "Službenom glasniku" i traje 30 dana od dana objavljivanja.

- Uvođenje javnog beležništva je sastavni deo reforme pravosuđa i usklađivanja sa zakonodavstvom EU, a krajnji cilj je efikasniji i sigurniji pravni sistem. Ovo nije prvi put da zakonodavac deo nadležnosti sudova prebacuje na druge institucije radi efikasnosti. Podsećam da su se nekad poslovi registracije i preregistracije firmi obavljali u privrednim sudovima, pa je to prebačeno u Agenciju za privredne registre - kaže Đukanović.

Ranije su se i podaci o nepokretnostima čuvali u zemljišnim kljigama sudova, a sada o tome brine katastar. I obe službe su se, napominje, pokazale efikasnijim.

- Suština je u povećanju pravne sigurnosti i efikasnosti, i to je najvažnije za krajnje korisnike - građane i pravna lica. Građani javnim beležništvom dobijaju pre svega povećanu pravnu sigurnost, jer beležnici prilikom sastavljanja i overe ugovora moraju da provere dokumentaciju, da se uvere da je sve u skladu sa zakonom, što sudovi ranije prilikom overe nisu radili, već su samo verifikovali identitet stranaka - ističe predsednik JBK.

Advokati, međutim, ne misle tako. U Srpskom advokatskom društvu napominju da su pred Ustavnim sudom osporili odredbe Zakona o javnom beležništvu i sa njim povezanih zakona "bez kojih i sam taj malopravnički zakon ne može opstati u pravnom životu".

- Poslenici prava čiji naučni i stručni autoritet je etabliran i van granica naše zemlje, osporili su ustavnost, naučnoteorijsku prihvatljivost, ali i društvenu korisnost ovako ustrojenog sistema beležništva - kaže Dušan D. Bratić iz Društva. - Istovremeno, povodom desetkovanja njenih poslova u korist "odabranih" notara, advokatura je u stanju krajnje nužde primenila obustavu rada. Ionako u neredu, srpsko pravosuđe našlo se u ponovnoj agoniji, pa više u svojim vitalnim tačkama i ne funkcioniše. Ukupno gledano, taj neslavni poduhvat i sve što ga je pratilo, posebno indicije korupcije i oštećenje budžeta, Srbiju su skliznule ka zemlji vladavine neprava. Pravne, ekonomske i posledice po međunarodni ugled još nisu sagledane.

PREGOVORI SUTRA

PREGOVORI između predstavnika Advokatske komore Srbije i stručnog tima Ministarstva pravde nastaviće se 5. i 8. januara, potvrđeno je za "Novosti" u AKS. Po rečima pomoćnika ministra Čedomira Backovića, ostale su dve sporne tačke - da li notari imaju pravo da odbiju overu, odnosno solemnizaciju ugovora koje sačini advokat, ako smatraju da je pravno štetan, i da li smeju da sastavljaju javnobeležničke zapise i onda kad zakon to ne nalaže.