MAČVANSKA varošica Bogatić uskoro bi mogla da bude prva u Srbiji koja sve javne ustanove i škole (ukupno 13) zagreva na geotermalnu vodu. Analize na lokalitetu Bair biće okončane merenjem temperature i u zimskim mesecima, čime se stiču uslovi za kompletiranje dokumentacije za projekat vredan 2,7 miliona evra, za koji je Bogatić aplicirao u okviru IPA programa Evropske unije.

- Prolećna, letnja i jesenja analiza pokazale su da nema oscilacija u temperaturi, koja je standardno 76 stepeni Celzijusa, a izlivanje vode je 25 litara u sekundi. Zimskim merenjem završava se jednogodišnja provera, posle čega sledi izrada dva elaborata, za koje ćemo raspisati javne nabavke početkom 2015. godine. Čim dobijemo eksploataciono pravo razmišljaćemo o izvođačkom projektu - kaže za "Novosti" predsednik opštine Nenad Beserovac.

Ovaj projekat je u Ministarstvu energetike rangiran kao drugi, zbog čega je pod neprestanim monitoringom i Vlade i EU. Mačvani su do sada iz skromnog lokalnog budžeta platili oko 10.000 evra za obnavljanje eksperimentalne bušotine na Bairu, nastale osamdesetih godina prošlog veka, koja bi trebalo da napaja buduću toplanu.

Slavko Vladimirović, rukovodilac odeljenja za građevinarstvo i zaštitu životne sredine, objašnjava da je ovo prvi put da se neko opštinsko rukovodstvo na tako ozbiljan način zauzima da se konačno iznađe mehanizam za civilizovano korišćenje geotermalne energije. Navodi primer Rejkjavika, najvećeg i glavnog grada Islanda, koji je od zagađenog mesta, gotovo nemogućeg za život, postao prava ekološka oaza.

- I Mačva računa na ekološki energent, a čista sredina joj je potrebna jer je najveći proizvođač hrane u Srbiji. U infrastrukturnom smislu, opština preduzima sve da pripremi lokalitet i dokumentaciju, što je jedini način da se privuče investitor, koji bi, praktično, odmah mogao da počne da gradi. Investicija je krupna, i lokalna uprava je tu nemoćna - objašnjava Vladimirović.

Zamenik predsednika opštine Miroslav Dabić navodi da bi se, grejanjem na toplu vodu, koja je dovoljne temperature da bez ikakvog dogrevanja ide u radijatore, godišnje štedelo najmanje 20 miliona dinara iz opštinske kase. Osim vrlo prostrane zgrade opštine Bogatić, grejale bi se dve škole, sud, policijska stanica, dom kulture, dom zdravlja...

- Samo jedna eksperimentalna bušotina, od čitavog niza nastalih pre 30 godina, ima eksploataciono pravo i ono do kraja 2016. godine pripada "Delta agraru". Nisu započeti nikakvi radovi, i ne verujemo da će se tu bilo šta promeniti. Da li će opština, posle tog roka, ući u komplikovanu proceduru vraćanja 16 hektara zemljišta gde se bušotina nalazi u svoje vlasništvo, tek ćemo procenjivati - kaže Dabić.

MORE POD RAVNICOM

GEOTERMALNE vode Mačve otkrili su 1981. godine radnici beogradskog "Geozavoda", dok su bušili arteski bunar u selu Dublju. Na dubini od 178 metara, pronašli su vodu temperature 40 stepeni sa protokom od litar i po u sekundi, što je zainteresovalo stručnjake Rudarskog fakulteta u Beogradu. Tih godina je, na više eksperimentalnih bušotina, potvrđeno da Mačva leži na pravom toplom moru.