Od Hrvata ni pisma ni razglednice

NISMO očekivali baš munjevitu reakciju, ali se nismo nadali ni ledenom ćutanju zemlje koja je tek postala članica EU, dugom gotovo godinu dana. Naša pisma su više nego uljudna, dokazi o vlasništvu nad imovinom Srpske banke neprikosnoveni, i zaista je neprimeren ignorantski odnos državnog vrha Hrvatske.

Ovako, za „Novosti“, sudbinu pisama upućenih krajem januara ove godine hrvatskom predsedniku Ivi Josipoviću, premijeru Zoranu Milanoviću i tadašnjem ministru finansija Slavku Liniću, komentariše Đorđe Pivnički, predsednik Udruženja naslednika deoničara „Srpske banke d. d. Zagreb, 1895“. Tu banku su, 1895. godine, osnovali ugledni Srbi na čelu sa Vladimirom Matijevićem i do početka Drugog svetskog rata ona je bila jedna od najmoćnijih i u Hrvatskoj i u potonjoj Kraljevini Jugoslaviji.

- Uz ostalo, od Hrvatske tražimo da nam vrati zgradu u Jurišićevoj 4 u centru Zagreba, u kojoj je bilo sedište naše banke, hotele „Lapad“ i „Imperijal“ u Dubrovniku i poslovnu zgradu na splitskoj Rivi. Sve je to bilo u njenom stoprocentnom vlasništvu - nabraja Pivnički, pokazujući zvanične potvrde da su pisma njegovog udruženja uručena hrvatskim čelnicima.

U aprilu 1941, po Pavelićevom Zakonu o nepoćudnim nazivima, „Srpska banka d.d. Zagreb, 1895“ preimenovana je u Trgovinsko-industrijalnu banku, da bi, 6. avgusta te godine, imovina njenih 6.500 deoničara, mahom Srba, bila proglašene imovinom NDH. Sve to se navodi i u pismima hrvatskim čelnicima, uz preciziranje da je drugu, takođe protivpravnu odluku o konfiskaciji, u novembru 1945. donela nova komunistička vlast.

- Pomenute nekretnine postoje i danas, ali mi tražimo da se identifikuje, i vrati, i 68 odsto udela naše banke u nekadašnjoj Slavonsko-agrarnoj štedionici Osijek, 39 odsto vlasništva nad prugama „Hrvatskog d.d. za gospodarske i veleobrtne željeznice Zagreb“ i 49 odsto vlasništva u „Prometnom i trgovačkom d.d. Zagreb“, inače posedniku znatnog dela brodogradilišta „Kraljevica“ - nabraja Pivnički samo deo imovine koju naslednici deoničara „Srpske banke d.d. Zagreb, 1895“ potražuju od Hrvatske.

U pismima Josipoviću, Milanoviću i Liniću naglašava se i da zahtev za povraćaj imovine „nije ni političko, ni nacionalno pitanje“.

Đorđe Pivnički

- Reč je, isključivo, o pravu zaštite privatne svojine koja je u EU, čija je članica i Hrvatska, apsolutna svetinja - veli Pivnički. - Stoga ćemo se, ukoliko Hrvatska to pravo ne ispoštuje, obratiti upravo organima EU, kao i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

SRPSKA BANKA A. D. NIJE NAŠA

Udruženje naslednika „Srpske banke d.d. Zagreb, 1895“ apeluje da se ona ne povezuje sa Srpskom banka a.d., o čijim malverzacijama se u poslednje vreme mnogo piše.

- Reč je o banci koja je nastala iz nekadašnjeg Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije, koja pod tim nazivom posluje od 2003. godine i ne treba je, ni na koji način, vezivati sa našom bankom - objašnjava Pivnički.

HRT PRODAO TUĐE

Akcionari „Srpske banke d.d. Zagreb, 1895“ od hrvatskog vrha zahtevaju i da spreči dalju prodaju zgrade u Jurišićevoj 4. Kad je oduzeta toj banci, dodeljena je Radio Zagrebu, da bi je Hrvatska radio-televizija, docnije, prodala Hipo banci, koja, navodno, sada namerava da je preproda.