Lekarima na dar čak ni olovka!

STRANE farmaceutske kompanije lekarima ubuduće neće smeti da poklone čak ni olovku, kalendar ili rokovnik, a od 1. januara sledeće godine moraće da objavljuju ime i prezime svakog lekara kojem su platili odlazak na kongres, druge oblike usavršavanja ili konsultantske usluge, i tačan iznos koji su na njega potrošile!

To je predviđeno dopunom Kodeksa ponašanja pri promovisanju lekova koji se izdaju na recept i u komunikaciji sa zdravstvenim radnicima.

Nova pravila na našem tržištu, usklađena sa ponašanjem farmaceutskih kompanija u EU, nažalost, bar zasad ne važe za sve proizvođače lekova, nego samo za 19 stranih kuća, članica INOVIA, Udruženja proizvođača inovativnih lekova. Inicijativu INOVIA da odnos između farmaceutskih kuća, s jedne, i lekara i zdravstvenih ustanova s druge strane, reguliše strože nego što je to učinjeno “domaćim” Pravilnikom o oglašavanju lekova, podržalo je Ministarstvo zdravlja. A, INOVIA je od resornog Ministarstva već tražila da se njihova nova pravila o ponašanju farmaceutskih kuća, “ubace” u ovdašnje akte, kako bi ona važila za sve proizvođače lekova, a ne samo za strane koji posluju na našem tržištu.

- Nas 19 članica INOVIA sami sebi postavljamo ograničenja šira od onih koji nameće država i na to smo ponosni - kaže, za “Novosti”, dr Bojan Trkulja, direktor INOVIA.

- Kako smo prva zemlja van EU koja je primljena u Evropsku federaciju farmaceutskih kompanija i nacionalnih udruženja, naša je obaveza da u Srbiji imamo kodeks ponašanja prilagođen evropskim pravilima. Nova ograničenja, koja sadrži ovo treće, dopunjeno izdanje kodeksa, od 1. januara počinju da se primenjuju u svim evropskim zemljama.

Kod nas je pre tri godine Pravilnikom o oglašavanju lekova, uvedena obaveza da farmaceuske kuće objavljuju zbirne informacije o svim sponzorstvima lekara i zdravstvenih ustanova, ali sada će to morati da rade pojedinačno, u tančine. Da ne bi prekršile Zakon o zaštiti ličnih podataka, farmaceutskim kompanijama je preporučeno da ugovor koji potpisuju sa zdravstvenim radnikom sadrži i član kojim se potvrđuje da on daje saglasnost da se ti podaci objave.

Ograničenja vezana za studijska putovanja ostaju na snazi: lekar na stručni skup može da krene najranije dan pre početka kongresa i da se vrati najkasnije dan po završetku, a farmaceutska kuća sme da plati samo kotizaciju za skup, troškove puta i smeštaja i hrane. Farmaceutske kompanije zdravstvenim radnicima ne smeju da nude ni hranu i piće ako ta čast premašuje određenu sumu, koja se određuje prema mestu skupa, a u Srbiji je maksimum 50 evra sa PDV.

Takođe, gostoljubivost farmaceutskih kompanija na stručnim skupovima ne sme da uključuje sponzorisanje ili organizovanje zabava, a kompanijama se preporučuje da za stručne skupove izbegavaju mesta “poznata” po zabavnim sadržajima ili ona “ekstravagantna”.

Priroda odnosa farmaceuta i lekara za mnoge je odavno sporna, a stroga pravila ponašanja definisana “na papiru” u praksi se “previde”.

U stručnim krugovima javna je tajna da su doktori i farmaceuti “bliži” nego što im je dozvoljeno. Interes je obostran: kompanija da se što više propisuju njihovi lekovi, a lekara da obezbede sponzore za putovanja na kongrese, mada se “javno šapuće” da neki doktori od farmaceutskih kompanija dobijaju poklone ili “apanažu” za revnosno ispisivanje recepata. Takvi aranžmani odvijaju se daleko od javnosti, ali bilo je, mada retko, i drugačijih slučajeva. Tako je pre nekoliko godina obelodanjeno da je jedna poznata strana farmaceutska kuća podmićivala lekare u Sloveniji, Srbiji, Albaniji...

JASNA GRANICA
- NEOPHODNO je da se demistifikuje odnos farmaceutskih kompanija i zdravstvenih radnika, da javnost razume da je za nas pri razvoju novih lekova bitna ekspertiza lekara, naročito kliničara radnika, a da je s druge strane lekarima važno da se edukuju - kaže dr Bojan Trkulja. - Taj odnos, međutim, mora da ima jasne granice bude etičan i transparentan.