Matične ćelije iznelo 15.000 Srba

ZA ѕzavršetak prve javne banke matičnih ćelija potrebno je još 95 miliona dinara, i ako taj novac bude na vreme obezbeđen banka pri Institutu za majku i dete mogla bi da bude otvorena za 12 do 18 meseci. Dotad će ćelije moći da se daju na čuvanje samo nekoj od privatnih, stranih banaka. Njih trenutno u Srbiji ima čak 15.

U Ministarstvu zdravlja "Novostima" je juče rečeno da je dosad izdato ukupno 15.000 dozvola za izvoz krvi iz pupčanika u strane banke matičnih ćelija. Tamo čuvanje ćelija u periodu od 20 godina košta oko 1.500, sa PDV oko 1.800 evra. U javnoj banci čuvanje će biti besplatno.

- Dozvole se, nažalost, daju samo za izvoz ćelija hematopoeze (iz krvi pupčanika), iako je instrukcijom Ministarstva zdravlja predviđeno da mogu da se izvoze i mezenhimalne ćelije, iz tkiva pupčanika koje su imunološki neutralne, imaju mnogo primena za obnavljanje tkiva - kaže za "Novosti" profesor dr Mima Fazlagić, ginekolog i predstavnik belgijske privatne banke za čuvanje matičnih ćelija "Krio sejv", najveće u Evropi.

Problem je, kako nam je objašnjeno u Ministarstvu zdravlja, što su Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva iz 2009. godine i instrukcija, dopunjena 2011. godine - u neskladu. Zakonom nije predviđeno da se može izvoziti tkivo pupčanika, i zato instrukcija koja to dozvoljava ne može da se primeni.

I u javnoj banci čija je gradnja trenutno u trećoj fazi, čuvaće se isključivo uzorci krvi pupčanika, pošto je to u skladu sa "NetCord Fact" standardima.

- Uslovi rada i procedure javne banke moraju biti usklađene sa "NetCord Fact" standardima i mi već imamo izrađene standardne operativne procedure za prikupljanje, obradu i čuvanje krvi pupčanika u porodičnoj banci, koje smo uskladili sa navedenim standardima - kaže za "Novosti" profesor dr Dragana Vujić, načelnik Odeljenja za transplantaciju kostne srži sa laboratorijom za kriobiologiju u Institutu za majku i dete. - U svetu postoji oko 100 javnih/porodičnih banaka krvi pupčanika, koje su neprofitne. Njihov rad je pod strogom kontrolom i one moraju da ispunjavaju međunarodne standarde i moraju da ih akredituje NetCord.

Profesor dr Mima Fazlagić kaže da praksa za prethodnih sedam godina, od kako je prva strana banka matičnih ćelija otvorila predstavništvo u Srbiji, pokazuje da se oko dva odsto porođaja završava uzimanjem uzorka i davanjem na čuvanje matičnih ćelija iz krvi pupčanika.

- Hematopoetske ćelije iz krvi mogu da se upotrebe i posle 50 do 60 godina - objašnjava dr Fazlagić.

Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze je deo savremenih terapijskih protokola za lečenje leukemija grupe visokog rizika, nekih tumora limfnih čvorova, nekih oblika slabosti kostne srži, nekih urođenih bolesti imunog sistema, i nekih solidnih tumora, ali se u budućnosti očekuje da će od matičnih ćelija moći da se prave novi organi.

- Ovde ne možemo da razmišljamo o pravom razvoju regenerativne medicine dok ne budemo imali javnu banku matičnih ćelija i za Srbiju je veoma važno njeno otvaranje - kaže prof. Fazlagić. - Čak i da se otvori duplo više stranih, privatnih banaka, to ne može da zameni osnivanje nacionalne banke. Važno je da se što više ćelija čuva, jer to povećava mogućnosti za lečenje većeg broja pacijenata kojima je takva terapija potrebna. Šansa da će nekome zatrebati matične ćelije iz krvi pupčanika je jedan prema 40, a šansa da će mu zatrebati za lečenje leukemije je jedan prema 20.000.

Profesor Dragana Vujić kaže da samo do 25 odsto bolesnika ima podudarnog davaoca u porodici. Za oko 50 odsto obolelih neophodno je naći nesrodnog podudarnog davaoca, a za ostale se koristi krv pupčanika ili srodni delimično podudarni davalac.

- U Institutu je od 18. aprila 1997. godine, kad smo prvi put presadili ćelije, dosad urađeno 200 transplantacija - kaže prof. Vujić. - Transplantacioni tim Instituta je kroz projekat koji se finansira preko Ministarstva zdravlja stvorio uslove da radi sve oblike transplantacije, tako da se na lečenje u inostrane centre preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje godišnje upućuju jedan do tri pacijenta.

U inostranstvu presađivanje matičnih ćelija košta od 130.000 do 200.000 evra po pacijentu, zavisno od toga da li ima komplikacija. U Srbiji je ta procedura značajno jeftinija.