Majka rađa - drugome

Tvorci prednacrta Građanskog zakonika predviđaju uvođenje nove institucije - rađanje za drugoga.

To je dobra vest za one među oko 300.000 parova u Srbiji koji ne mogu da imaju decu, a ne može da im pomogne ni klasična vantelesna oplodnja, ni tuđi biološki materijal. Po njega su - uglavnom po jajne ćelije, za koje su plaćali i po 3.000 evra - do sada išli na oplodnju u klinike u Češkoj.

Sličan pokušaj je već postojao pre pet godina, ali nije dobio „zeleno svetlo“ poslanika. Ako ovoga puta predlog prođe, žena koja nosi i rodi dete za drugog, dužna je da ga po rođenju preda „nameravanim roditeljima“, koji su sa njom sklopili ugovor o rađanju. Oni su, pak, dužni da ga preuzmu bez obzira na detetove osobine i stiču sva roditeljska zakonska prava i dužnosti.

„Iznajmljivanje materice“ biće dozvoljeno samo ako se za oplodnju surogat-majke koristi reproduktivni materijal bar jednog od roditelja, i to samo kad između roditelja ne može doći do začeća polnim putem, ni uz pomoć drugih biomedicinskih vidova. Sklapanje ugovora sa surogat-majkom moguće je i ako bi se klasičnom trudnoćom prenela teška nasledna bolest na dete. Ugovor o rađanju overava se u sudu ili kod notara.

Prilikom overe ugovora, sudija ili beležnik biće dužni da upozore da se žena koja je rodila dete neće smatrati njegovom majkom. Ugovorom se regulišu i prava i obaveze. Recimo, da surogat-majka mora da vodi zdrav život tokom trudnoće, da se podvrgava redovnoj zdravstvenoj kontroli, da se uzdržava od alkohola, droga, pušenja. Njime se reguliše i plaćanje ugovorenih troškova...

Ako je žena koja je rodila dete za drugog istovremeno i njegova genetska majka, sud može da joj prizna pravo na kontakte sa detetom, ako to nije suprotno najboljim interesima deteta. Ugovaranje nagrade surogat-majci najstrože je zabranjeno, ali ona može potraživati naknadu razumnih troškova (gubitak zarade, troškovi medicinskih usluga, prevoza, smeštaja, ishrane...). Ugovor o rađanju za drugog ne može biti zaključen između krvnih i srodnika po usvojenju u pravoj liniji, a jedan od alternativnih članova predviđa da ga mogu zaključiti samo državljani Srbije.

Ako se tokom trudnoće surogat-majke ustanovi da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima, „nameravani roditelji“ mogu zahtevati da surogat-majka prekine trudnoću. Ona ima pravo na abortus i ako joj trudnoća teško narušava zdravlje i ugrožava život.

Bivši ministar zdravlja, sada predsednik parlamentarnog Odbora za zdravlje i porodicu, Slavica Đukić Dejanović smatra da smo zreli za razgovor o surogat-materinstvu.

- Ima mesta da stručnjaci, poštujući pravila etičnosti i iskustva zemalja koje imaju takvu praksu, razmotre načine kojima će usrećiti one koje je priroda „kaznila“ i onemogućila im da budu roditelji - kaže ona kratko.

SPC, međutim, nema blagonaklon stav.

- To je samo logičan niz u kontinuiranom urušavanju porodice - kaže profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu protojerej-stavrofor dr Dragomir Sando. - Pitanje je gde je granica?! Rađanje za drugog otvara prostor da onaj kom je Bog dao mogućnost da rađa, ostvaruje neki interes. Sve i da zakon zabrani nagradu, dovoljno je da vrata budu odškrinuta, pa da se nađe prostor za korupciju i manipulacije.

On dodaje da je surogat-materinstvo u suštini nehumano, baš kao i otimanje i preprodaja beba, i Crkva ga ne odobrava.

Bogati Evropljani surogat-majke uglavnom pronalaze u Ukrajini, gde vantelesna oplodnja i iznajmljivanje materice na devet meseci košta do 27.000 evra. Troškovi zahvata u Rusiji su 42.000 evra, a u Velikoj Britaniji 7.000-15.000 funti. Ne isključuje se mogućnost da su na ovaj način do potomstva došli i neki parovi iz Srbije.