U školu samo sa tabletom

UMESTO sa rancem punim knjiga na leđima, đaci bi u školu mogli da idu samo sa tabletom u rukama. Bez šestara, uglomera, lenjira, pernice, rezača, gumice i olovaka. Uvođenje elektronskih udžbenika predviđa budući zakon o udžbenicima, ali tek kao dodatak klasičnim knjigama.

U nacrtu zakona navedeno je da elektronski dodatak udžbeniku treba da pomogne učeniku u samostalnom savladavanju, proveri i proširivanju znanja, veština i stavova ili kao podsticaj za kreativni rad.

Ono što mi tek planiramo da uvedemo, u Norveškoj i Danskoj, a i nekim drugim zemljama, odavno postoji. Neke škole tamo uopšte ne koriste štampane udžbenike. Južna Koreja namerava da potpuno digitalizuje svoj sistem školstva već naredne godine, a u SAD bi to trebalo da se dogodi 2017. Mada ima i škola u Skandinaviji koje su probitno prešle na e-učenje, da bi na insistiranje roditelja deca ponovo počela da listaju knjige i domaći pišu u sveske, umesto na tabletu.

Podeljena su iskustva, ali i preporuke. Dok mnogi stručnjaci zdušno zagovaraju uvođenje učenja uz pomoć kompjutera, isto je toliko i onih koji tvrde da predugo vreme provedeno za kompjuterom višestruko šteti deci u razvoju. Slabi im vid, ruke im se navikavaju samo na prosto pomeranje miša, a kičme krive od silnog sedenja pred monitorom. Slabi fina motorika, koju razvijaju dok drže olovku i pišu.

- Ne postoji dovoljno validnih podataka koji bi potvrdili da li zamena knjiga kompjuterom olakšava ili otežava sam proces učenja. Ali je utvrđeno da predugo sedenje za kompjuterom svakako šteti - objašnjava za „Novosti“ dr Vlajko Panović, klinički psiholog.

- Fina motorika i koordinacija ruka-oko-misao mnogo su važne za rani razvoj deteta. Postoje velika istraživanja koja su dokazala kako deca koja igraju igrice zadržavaju te položaje i kada se odvoje od kompjutera. Ne razvijaju finu motoriku.

Fiziološki gledano, objašnjava, u kori velikog mozga šaka ima veću prezentaciju nego čitav donji deo tela. Dodaje i da deca koja previše vremena provode ispred kompjutera, sporije razvijaju intelektualne sposobnosti, izražene su im nervoza i frustracija. U svojoj kliničkoj praksi, deca pacijenti sa zavisnošću od kompjutera, najčešće imaju problem sa organizacijom vremena. Loša im je i motivacija za učenje.

- Ne treba zagovarati ignorisanje savremenih tehnologija, već samo njihovu bolju upotrebu - smatra dr Panović. - Kompjuteri deci služe u najvećem procentu samo za zabavu. Tu su igrice, internet, društvene mreže, a sve to remeti motivaciju za učenje. Zato je važno da se vreme provedeno za kompjuterom pametno upotrebi.

Prema mišljenju prof. dr Radovana Antonijevića, upravnika Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta U Beogradu, treba iskoristiti mogućnosti savremenih tehnologija i učenje učiniti interaktivnim, ali izbeći preterano sedenje za kompjuterom. Deca bi, uz udžbenike, mogla da imaju dodatke sa virtuelnim turama, eksperimentima, projekcijama dalekih predela ili ranijih epoha.

- Nije dobro da se produžava vreme koje deca provode ispred kompjutera - objašnjava prof. Antonijević. - Ipak, ne treba ići nauštb učenja, već virtuelne zabave.

Prof. Antonijević objašnjava da bi elektronski udžbenici, ako bi bili osmišljeni u skladu sa pedagoškim principima, moglu da ubrzaju proces učenja. Elektronski udžbenik, kaže on, ima veće tehničke mogućnosti i samim tim bi mogao više da zainteresuje decu za određeni sadržaj.

NAJMLAĐI ZAVISNICI

- KOMPJUTER ili TV ekran na decu imaju magijsku moć. Hipnotišu ih. Zato se lako stvara zavisnost - objašnjava dr Vlajko Panović. - Moj najmlađi pacijent bila je devojčica od 2,5 godina. Roditelji su se žalili da ona skiči, sakriva se ispod stola i gostima liže cipele. Ispostavilo se da je razvila zavisnost od crtanog filma „Pepa prase“, koji je gledala po 6, 7 sati dnevno. Kako deca uče po modelu, ona je oponašala junake crtanog. Čim sam to otkrio, savetovao sam da je vode u prirodu, da se igraju sa njom i problem je rešen za nedelju dana.

Dr Panović kaže da je najmlađi zavisnik od video-igrica koga je lečio bio dečak od 12 godina.