Tri generacije, a jedan krov

PROĐU godine od punoletstva, ožene se, udaju, dobiju i svoju decu, a i dalje žive pod istim krovom sa roditeljima. Ovakav scenario živi većina mladih u Srbiji. Prema podacima opsežnog istraživanja koje je pre nekoliko godina uradio tim stručnjaka sa Filozofskog fakulteta, više od 50 odsto mladih između 19 i 35 godina u našoj zemlji ne živi samostalno.

Pre nekoliko meseci, Krovna organizacija mladih Srbije uradila je slično istraživanje na području Niša i zaključila da su podaci još dramatičniji - 70 odsto mladih od 15 do 35 godina stanuje sa roditeljima!

Često, dve ili tri generacije žive u istom domaćinstvu - roditelji „plus“ deca sa svojim potomcima. Generacijske razlike, različita interesovanja, sistemi vrednosti i stavovi, česti konflikti - sve to je lakše podneti od preuzimanja odgovornosti i napuštanja sigurnosti roditeljskog doma. Stručnjaci ne krive samo uljuljkanost mladih. Psiholozi kažu da su dugogodišnja ekonomska kriza, penzije kao uglavnom jedini siguran izvor prihoda, ali i specifičnosti i prezaštićenost u našem vaspitanju, uzroci teškog osamostaljivanja.

- Prema analizi potreba i problema mladih, koja je nedavno urađena u Nišu, oko 65 odsto ispitanika navodi da stanuje sa roditeljima u roditeljskom stanu - kaže Marjan Cvetković, predsednik UO Krovne organizacije mladih Srbije.- Oko sedam odsto njih živi sa partnerom ili cimerom u iznajmljenom stanu, blizu pet odsto sa roditeljima u iznajmljenom stanu, četiri odsto sa partnerom ili cimerom u svom stanu.

Kako naš sagovornik kaže, svaka četvrta osoba posao je tražila duže od tri godine, a u braku je samo oko sedam odsto ispitanika. Da je „viša sila“ problem, a ne lenjost mladića i devojaka, potvrđuje podatak da većina mladih koji i dalje žive sa roditeljima želi da u narednih nekoliko godina napusti roditeljski dom. Barem polovina razmišlja da „pobegne“ u inostranstvo. Svaka četvrta osoba kao razlog odlaska navodi potragu za boljim životnim standardom. Ipak, iako ispoljavaju veće nezadovoljstvo svojim položajem i finansijskim stanjem nego što to je to slučaj kod mlađih ispitanika, svaka treća osoba od 25 do 30 godina ipak ne razmišlja da napusti mesto stanovanja. Možda su samo iskusniji i realniji.

- Situacija je slična i u drugim delovima naše zemlje, negde je čak i alarmantnija - kaže Cvetković. - Za osamostaljivanje mladih je potrebna podrška, ekonomska i društvena. Ekonomska situacija je loša, nezaposlenost velika, pa se odvaže samo oni koji ne mogu više da izdrže pritisak sredine, koja ne stvara sigurno i podsticajno okruženje. Mladi danas moraju da budu hrabriji, ali sistem mora da stvara mogućnosti, da podstakne mlade da budu mobilni, da ne traže posao tek onda kada dobiju diplomu, već da aktivno rade na tome tokom čitavog procesa obrazovanja.

Psiholog Vesna Janjević Popović smatra da je ključni problem što je u našim uslovima malo prilika da mladi mogu da se samostalno izdržavaju i samim tim nemaju mogućnost da vežbaju svoju nezavisnost.

- Odrastanje uključuje preuzimanje odgovornosti, donošenje najboljih odluka u sopstvenom interesu, odupiranje vršnjačkim i drugim pritiscima, ulazak u svet rada i zarađivanje sopstvenog novca - kaže Janjević Popović. - Ovo pitanje nije samo u domenu psihologije, vaspitanja dece, već zavisi i od prilike da rade preko leta, nauče da cene vrednost rada i novca, planiraju svoja „ulaganja“, prave izbore kako će potrošiti svoj džeparac.

Kako naša sagovornica kaže, društva koja ciklično trpe nemaštinu - posleratne generacije, imaju potrebu da zaštite i prezaštite mlade, pokušavajući da im omoguće „sve ono što sami nisu imali“ i na neki način ne razviju kod dece potrebu da nešto treba da se zasluži.

- Vrednosni sistemi u kojima je važnije snaći se nego znati, naučiti, umeti, takođe nisu preporuka za osamostaljivanje - objašnjava ona. - Samostalnost i donošenje dobrih odluka se vežba od najranijih uzrasta, kao i suočavanje sa posledicama svojih akcija. Sve što dete može da uradi zajedno sa odraslim, ubrzo će moći i samo: počnimo od svakodnevnih aktivnosti u kući. To je put za samostalnost u budućnosti. I, potrebno je da se ponekad zapitamo: Šta sve to radimo umesto svog deteta, a ono to već ume i zna, jer smo nestrpljivi, brži i stariji.

KIRIJU PLAĆAJU RODITELjI

Prema istraživanju tima sa Filozofskog fakulteta, „Mladi - naša sadašnjost“, 5,5 odsto mladih rentira stan ili kuću, ali od para svojih roditelja. Četiri odsto živi u studentskim domovima, dok 2,8 odsto živi u stanovima i kućama koji su njihovo vlasništvo, 1,9 - kod rođaka. Stambene jedinice nasledilo je 11,2 odsto, sedam odsto je onih koji sami plaćaju iznajmljivanje stana, 5,3 odsto živi u stanovima koje su im kupili roditelji, a najmanje je onih koji su sami ili zajedno sa svojim partnerom kupili stambeni prostor - svega četiri odsto. Ova analiza pokazala je i da je petina mladih nezaposlena i da ne traži posao, 28 odsto očekuje da će ga dobiti preko tržišta rada, dok 26 odsto veruje samo u jake prijateljske i rođačke veze.