PROSLAVISMO sedamdesetu godišnjicu oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Slava junacima koji su dali živote za oslobođenje naše prestonice! Veliko hvala onima koji su učestvovali u toj bici i doprineli slobodi!

U životu svakog kolektiva i pojedinca svaki dobitak sobom nosi i određeni gubitak i obrnuto. Oslobođenje Beograda od fašista, veliki dobitak, imao je za Srbiju i srpski narod i veliki, neprocenjiv gubitak.

Glavni grad Jugoslavije i Srbije nije oslobodila Srpska vojska, već vojska koju su njen vrhovni komandant i njegovi saradnici ustrojili kao vojsku jedne političke ideologije, strane tradiciji i interesima Srbije i srpskog naroda. Ta vojska je u svim delovima Srbije, koje je oslobodila, po nalogu svog vrhovnog komandanta, istovremeno vršila i strašne zločine. Streljano je oko 100.000 uglednijih Srba koji nisu prihvatali ideologiju nepoznatog tuđinca, vrhovni komandant te vojske. Ta vojska je u posleratnom periodu bila glavni oslonac, čuvar politike i ideologije vrhovnog komandanta, predsednika države i predsednika partije u ime koje je vrhovni komandant, odnosno predsednik države, radio šta je hteo. Uz pomoć te vojske i partijskih i vojnih poslušnika, vrhovni komandant je postepeno razgrađivao sve ono što su Srpska vojska i srpski narod, uz ogromne žrtve, stvorili u ratovima od 1912. do 1918. godine.

O tome šta je sve razgrađeno i porušeno, moglo bi se dugo nabrajati. Pored razgrađivanja državnih i nacionalnih interesa i bogatstva srpskog naroda, intenzivno se sprovodilo razsrbljivanje i obezboženje srpskog naroda, kao i zatiranje svih tradicija srpskog naroda. Glavni cilj te politike i ideologije je bio da Srbija, u državi koju je stvorila, bude što slabija i razjedinjenija. „Slaba Srbija - jaka Jugoslavija“ bila je ideja vodilja u ustrojstvu zajedničke države.

Sve zlo koje nam se desilo u posleratnom periodu, pogotovo u toku posledljih 24 godine, posledica je tadašnje politike, ideologije i uređenja države, što je zdušno podržavala i održavala vojska koja je oslobodila Beograd 1944. godine. Vojska koja je pevala: „Naša borba zahtijeva, kad se gine da se pjeva“, „Padaj kišo krv operi, kud prolaze proleteri“, daleko je od tradicije vojske koja je pevala „Tamo daleko“ i „Kreće se lađa francuska“, i nije mogla doneti dobro srpskom narodu.

Zapad, predvođen Engleskom i njenim interesima, iskoristio je bunt srpskog naroda protiv fašizma i brzo, u toku rata, izdao Ravnogorski pokret koji je, u osnovi, nosio tradicije Srpske vojske. Zapadne sile, koje su nas koristile za svoje isključive interese, koje su, kao i Nemci, nemilosrdno, u toku rata, bombardovale Beograd i druge srpske gradove, svestrano su pomogle partizanski pokret i svesno nas predale onima koji će voditi antisrpsku politiku. Da je Zapad pomogao Ravnogorskom pokretu i da je Jugoslovenska vojska u otadžbini oslobodila Srbiju i Beograd, sve bi bilo drugačije, a naša sadašnjost i budućnost i budućnost naraštaja koji dolaze bile bi verovatno mnogo bolje.