Kasetne bombe NATO i dalje prete

PETNAEST godina posle NATO bombardovanja, zaostale kasetne bombe i dalje prete! Na teritoriji Srbije, te eksplozivne naprave, po zlu čuvene „žute ubice“, još se nalaze na površini od šest miliona kvadratnih metara.

A jedna od njih, minulog vikenda umalo nije bila kobna. U dvorištu Nišlije Milije Jovanovića u Ulici Boljevačka 5, nedaleko od glavne autobuske stanice, pronađena je zaostala kasetna bomba. Izbegnuta je velika tragedija, jer paklena naprava, srećom, nije aktivirana, iako je otkrivena prilikom kopanja u bašti Jovanovića.

Tokom NATO agresije na SRJ je bačeno oko 1.765 kontejnera kasetnih bombi, sa oko 300.000 projektila na 219 lokacija. Tim paklenim napravama bili su zasuti, ne računajući opštine na KiM, atari Niša, Kraljeva, Brusa, Preševa, Bujanovaca, Kuršumlije, Raške, Gadžinog Hana, Leposavića, Sjenice, Čačka, Vladimiraca, Knića, Stara Pazove i Sopota.

Prilikom bombardovanja, snage NATO su koristile sledeće kasetne bombe: RBL-755, CBU-87, CBU-99, AGM-154/A i BL-755, u kojima se nalazilo od 145 do 247 komada kasetne municije tipa MK-1, MK-4, MK-118, BLU-97A i BLU-97A/B.

U toku bombardovanja i neposredno posle njega, policija i vojska su uklanjale neeksplodiranu kasetnu municiju koja se nalazila na površini zemlje, što je značajno uticalo na smanjenje broja stradalih, pre svega dece.

U skladu sa međunarodnim standardima, na teritoriji Srbije do sada je od ovih eksplozivnih naprava očišćena površina od 10.830.927 kvadratnih metara.

- Kasetna municija se još nalazi na lokacijama Bujanovac, Preševo, Niš i Stara Pazova - kaže, za „Novosti“ Branislav Jovanović, direktor Centra za razminiranje Srbije.

Najveći deo humanitarnog razminiranja lokacija sa kasetnim bombama, ali i s drugim eksplozivnim napravama u Srbiji, uradili su ruski specijalci, uz koordinaciju tamošnjeg ministarstva za vanredne situacije, prema projektu Centra za razminiranje.

- Dosad smo pronašli i uništili 12.500 neeksplodiranih ubojnih sredstava - ističe Viktor Safjanov, direktor Rusko-srpskog humanitarnog centra. - Rizična teritorija je sve manja, a vlade naše dve države ulažu velike napore da se sve zagađene teritorije maksimalno očiste.

U Centru za razminiranje Srbije podsećaju da su oni zaduženi za izradu projekta za uništavanje neeksplodiranih sredstava, a da donatori obezbeđuju sredstva. Uništavanje svih minsko-eksplozivnih sredstava je inače veoma skupo tako da se, po procenama čišćenje kvadrata od kasetnih bombi plaća od 0,8 do 1,2 evra. U cenu ulazi i lokacija, odnosno pristupačnost terena.

Pirotehničar Slađan Vučković iz Niša, ukazuje od kasetnih bombi strada 90 odsto civila i da mora da budemo svesni opasnosti koje nose zaostale eksplozivna sredstva.

- Sve kasetne bombe imaju piezo kristal, a on može da se aktivira uz pomoću statičkog elektriciteta, koji ima svaki čovek ili životinja - kaže Vučković. - Takođe, ove bombe imaju različite upaljače koji se aktiviraju na svetlost, temperaturu, potres. To znači da zaostala kasetna bomba može da eksplodira ne samo kada se nagazi, već i kada pored nje prođete, ili je obasja prvo sunce posle noći u kojoj je bačena.

U svojim javnim nastupima, Vučković nastoji da demantuje „potpuno netačne“ tvrdnje svetskih proizvođača da navodno samo jedan odsto bačenih „kasetašica“ ne eksplodira.

CRNI BILANS

- 7. maja 1999. u bombardovanju Niša poginulo 15, a ranjeno 18 civila.

- 1999. Mladen Stojanović, radnik MUP, poginuo na Kopaoniku.

- 1999. Slađan Vučković, vojni deminer, ostao bez obe šake na Kopaoniku.

- 1999. Branislavu Kapetanoviću raznete ruke i noge u Sjenici.

- 2000. Vladimir Jovanović (72) poginuo dok je obrađivao baštu u Nišu.

- 2012. na Kopaoniku poginuli stariji vodnik prve klase Nebojša Milić (37) iz 98. vazduhoplovne brigade i stariji vodnik Slaviša Marković (36) iz 204. vazduhoplovne brigade.

- 2012. Deminer Rade Alimpijević (49), iz Morovića kod Šida, stradao na Kopaoniku.