Do 1. januara otvaranje tajnih dosijea

VEST iz Skoplja da će do kraja godine makedonskoj Komisiji za lustraciju biti omogućen uvid u zatvorena dosijea Udbe i KOS-a u Beogradu, šokirala je sve koji već deceniju željno čekaju da arhive bezbednosnih službi budu otvorene za naše građane. Ovoga puta, sreća bi mogla da im se osmehne - očekuje se da Srbija u narednim mesecima konačno dobije zakon o otvaranju tajnih dosijea!

Prema rečima Aleksandra Čotrića iz SPO, svi razgovori sa naprednjacima na tu temu bili su optimistični. Čotrić čak pominje naznake Zorana Babića, šefa poslaničkog kluba SNS, da bi zakon mogao da bude gotov do kraja godine:

- Dobili smo obećanja da će biti donet na početku mandata, da nema političkih prepreka za to i da bi čak mogao da se tehnički doradi do kraja godine i uputi u Skupštinu. Pričao sam i sa Makedoncima i sa Slovencima, i svi čekaju da donesemo zakon da bi se otvorili dosijei njihovih državljana.

Zoran Babić nije hteo da licitira sa datumom, ali je potvrdio da je SNS spremna za donošenje zakona:

- Nemamo čega ni da se plašimo, ni da se stidimo. Većina drugih država već ima ovaj zakon, pa ćemo ga i mi doneti u narednom periodu.

Bez ovog propisa nijedan građanin - ni domaći, ni stanovnik neke od bivših jugoslovenskih republika - neće moći da zaviri u svoj dosije. Makedonci, ipak, očekuju da će im uvid u tajne arhive omogućiti srpsko-makedonski bilateralni sporazum o razmeni klasifikovanih informacija, zaključen u februaru.

Kako piše tamošnja štampa, po ratifikaciji dokumenta u oba parlamenta, već do kraja godine mogu se očekivati prve lustracije otkrivenih saradnika Udbe i KOS-a iz Makedonije, po dokumentima iz Beograda. U Komisiji za lustraciju očekuju 500 - 700 dosijea.

- Reč je o sporazumu o razmeni tajnih podataka koji Srbija ima potpisan i sa Slovenijom, BiH, Crnom Gorom, zemljama EU i NATO, i koji je uslov da državni organi u različitim zemljama mogu da sarađuju na dnevnom nivou. To ne podrazumeva otvaranje personalnih dosijea - potvrđeno je za „Novosti“ iz bezbednosnih izvora.

Da će pitanje otvaranja „ličnih fajlova“ biti rešeno isključivo zakonom, „presudio je“ Ustavni sud pre više od decenije, kada je proglasio neustavnom uredbu koja je otvorila arhive DB. Predlog tog zakona nekoliko puta je podnošen, a poslednji put ga je predložio SPO 2012. Do danas, međutim, nije usvojen. Osim zakona, otvaranje dosijea za državljane bivših JU republika i razmenu dokumenata, omogućiće i potpisivanja aneksa „D“ Sporazuma o sukcesiji.

- O tome se još pregovara. Onima koji istražuju arhivsku građu u naučne svrhe i sada je omogućen uvid u arhive Srbije ili Jugoslavije. Ali ni oni nemaju uvid u lične dosijee - naglašavaju naši izvori.

Procene su da u Beogradu nema mnogo „fascikli“ državljana bivših republika, jer je svaka republička DB imala svoju filmovanu dokumentaciju. Veliki deo savezne građe izgoreo je u NATO bombardovanju 1999, kada je stradao Savezni MUP. Koliko je „stranih“ dosijea ostalo, ne zna ni Miodrag Perišić, direktor Arhiva Srbije, koji objašnjava da ta građa nije ni otvarana, ni klasifikovana:

- U Arhiv je iz BIA do sada stiglo više od 80.000 personalnih dosijea starijih od 30 godina i proces primopredaje traje. Ne znamo koliko će još stići. Neka dokumenta imaju između 5.000 i 10.000 stranica. Zasada nemamo zahtev ni naše, ni makedonske države da Makedoncima otvorimo ovu građu.