Mladi doneli Srbiji 42 medalje

NA koju god stranu sveta otputuju, vrate sa sa medaljama oko vrata. Pune ruke zlata, srebra i bronze doneli su mladi matematičari, fizičari i informatičari, u poslednjih mesec dana, sa svih krajeva sveta.

Sa olimpijade u Kazahstanu stigli su jedno srebro i tri bronze. Sa olimpijade u Kejptaunu matematičari su doneli jedno znato, tri srebra i dve bronze. Ordenje su osvojili i na balkanijadama, takmičenju „Arhimedes“ u Bukureštu, olimpijadi u Kazahstanu... Sve u svemu, od početka godina Srbiji su doneli 42 medalje.

Poslednja priznanja stigla su sa Tajvana, gde su četvorica mladih programera, pre nekoliko dana, osvojila dve srebrne i jednu bronzanu medalju. Tim su činili Dimitrije Erdeljan, učenik Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, Marko Stanković i Ivan Stošić iz Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu i Andrej Ivašković, učenik Matematičke gimnazije.

Pre njih, šestočlana ekipa matematičara osvojila je šest medalja, u konkurenciji 560 učenika, na olimpijadi u Kejptaunu. Najuspešniji je bio Žarko Ranđelović iz Niša. Srebro su osvojili Anđela Šarković, Dušan Drobnjak i Luka Vukelić, a bronzu Ivan Tanasijević i Maksim Stokić.Sa pomenute olimpijade u Kazahstanu sa medaljama oko vrata vratili su se Uroš Ristivojević, Mihailo Đorđević, Luka Bojović i Jovan Jovanović.

Najveći rasadnik ovih genijalaca je Matematička gimnazija u Beogradu, koja još od sedmog razreda osnovne škole prima posebno nadarenu decu. Godinama unazad, njihovi đaci, bez problema upisuju Oksford, Kembridž i ostale najprestižnije fakultete na svetu, za koje neki dobijaju i punu stipendiju. A za sve ove uspehe, kažu u školi, pripremaju se temeljno i vežbaju dugo i naporno. Jer, bez rada, talenat im ne bi bio dovoljan za velike uspehe.

- Već sam program po kome uče je drugačiji nego u običnim gimnazijama. Ima više časova matematike, fizike i informatike - objašnjava Svetlana Jakšić iz ove škole. - Osim toga, tokom cele godine traje dodatna nastava za najbolje đake, koji se pripremaju za takmičenja. A onda neposredno pred odlazak, još intenzivnije vežbaju sa mentorima. Osim naših nastavnika, sa talentima rade i profesori sa Univerziteta u Beogradu.

Pored Matematičke gimnazije, sve veći broj takmičara poslednjih godina stiže i iz niške Gimnazije „Svetozar Marković“. Nije da talenata nije bilo ranije, ali da bi se uspesi nizali, potreban je neko da ih podstiče, inspiriše, uči, a ponekad i tera da rade. Ovu tešku ulogu na sebe je preuzeo Miloš Milosavljević (37), profesor matematike u ovoj gimnaziji. Već 17 godina nesebično nadograđuje očigledni talenat svojih učenika i glavni je „krivac“ za njihov takmičarski duh na velikim međunarodnim takmičenjima, na kojima su se od 1997. do ove godine, okitili sa čak 28 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja.

Miloš je i sam bio učenik pomenutog odeljenja i jedan od najboljih matematičara u svojoj generaciji na nivou tadašnje države, da bi zatim, kao najbolji student generacije, briljantno završio Prirodno-matematički fakultet (PMF) u Nišu, sa prosečnom ocenom 9,85. Još kao student prve godine fakulteta, volonterski je podučavao talentovane matematičare u svojoj matičnoj gimnaziji. Po završetku studija 2001. pa sve do 2011. godine, radio je kao asistent na PMF-u, da bi ga zatim, kako nedavno u šali reče direktorka Olga Dragojlović, gimnazija kidnapovala, pa je sada u stalnom radnom odnosu i sa talentima radi isključivo za profesorsku platu.

Naši informatičari u Tajvanu

- Presrećan sam, ponosan i počastvovan što radim sa tako talentovanim učenicima. Ne žalim kada slobodno vreme delim sa njima, pripremajući ih za takmičenja, a najveće priznanje za taj rad su mi njihove nagrade i medalje - skromno će profesor Milosavljević.

Svi učenici, koji se po pravilu sa takmičenja vraćaju Niš okićeni medaljama, prve reči zahvalnosti upućuju upravo svom profesoru. Tako je bilo i pre neki dan, na prijemu u Gradskoj kući za osvajače zlatne i srebrne medalje na poslednjoj međunarodnoj matematičkoj olimpijadi U Kejptaunu, Žarka Ranđelovića i Anđelu Šarković.

- Od srca hvala profesoru Milošu, jer uz znanje, on jednostavno, na neki neobjašnjiv način, u nama probudi takmičarski duh. Sa njim smo daleko sigurniji u uspeh i velika je čast imati takvog učitelja - rekli su tada Žarko i Anđela.

O svom profesoru isto misle i ostali mladi niški matematičari. A on, osim što odlično poznaje matematiku, takođe poznaje i svoje đake. Zna „kako oni dišu“, poznaje njihove roditelje, upoznat je sa njihovim „slabostima“ i prepoznaje svaki trenutak kada je potrebno da ih ohrabri na takmičenjima.