Avion komarca ne ujeda

DOK evropske zemlje komarce suzbijaju isključivo dok su još larve, u Srbiji ni uz silne avionske napade ne uspevamo da dobijemo borbu protiv krvopija. Za razliku od razvijenih zemalja gde se larve komaraca „tamane“ biološkim, potpuno bezbednim sredstvima, to se kod nas radi pesticidima, koji ne štede ni ostali živi svet!

Da li su naši komarci najratobornija sorta u Evropi, ili možda pucamo praznom puškom na napasti? Nadležni u lokalnim samoupravama tvrde da rade sve što je u njihovoj moći, baš kao i lokalne vlasti u Nemačkoj, Italiji, Španiji i Francuskoj, ali kod nas krvopije opet mnogo više zuje.

Stručnjaci kažu da se komarci kod nas i dalje suzbijaju „napamet“ i neorganizovano i bez neophodnih ispitivanja. Monitoring bi uštedeo ogroman novac koji se sada „baca“ na neefikasne napade na odrasle forme komaraca. Profesorka sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Maja Zgomba, predsednica Evropske asocijacije za komarce, kaže da je u većini evropskih zemalja okosnica svih programa zasnovana na suzbijanju larvi u njihovim izvorištima.

- Monitoring komaraca je na prvi pogled relativno skup, pa čelnici opština u Srbiji nisu zainteresovani da to finansiraju - kaže prof. Zgomba.

- Istraživanja su, međutim, jedina efikasna za zaštitu od komaraca. Suzbijanje mora biti prilagođeno prisutnim vrstama i tipovima staništa. U Srbiji cirkuliše 40 vrsta komaraca, od kojih se svega nekoliko množi u nepodnošljivom broju i prenosi bolesti. Samo ženke kućnih komaraca prenose virus Zapadnog Nila.

Poslednjih nekoliko nedelja komarci su postali nepodnošljivi. Svi jedva čekaju da polete avioni. Uskoro bi, međutim, „vazdušni napadi“ mogli da budu zabranjeni.
Prema rečima profesora Željka Tomanovića sa Biološkog fakulteta u Beogradu, Evropska unija je pre tri godine zabranila avionsko tretiranje komaraca zbog ugrožavanja životne sredine. A to ćemo uskoro morati i mi da primenjujemo.

- Kod nas se komarci uništavaju insekticidima, koji se u avionskom zaprašivanju razbacuju neselektivno, odnosno utiču i na drugi živi svet - ističe profesor Tomanović. - Osim toga što nisu dobri za životnu sredinu i zdravlje ljudi, pesticidi koji se koriste su često i neefikasani. Pored toga, brojnost komaraca je još veća posle akcija suzbijanja, jer su odrasli komarci otporni na hemikalije koje se koriste. Supstance koje se koristi ubijaju i neke korisne insekte, dok su neke vrste otporne, pa se čak i prenamnože.

Suština odbrane od krvopija je u larvicidnom tretmanu, tvrdi prof. Zgomba. Najčešće se koriste čvrste granule koje se rastvaraju u vodi, a primenjuju se i ledene granule, kockice leda sa rastvorom preparata.

GROZNICA ZAPADNOG NILA

JEDNA od najopasnijih bolesti koju komarci kod nas mogu da prenesu na ljude jeste groznica Zapadnog Nila. Samo prošle godine obolelo je 182 ljudi, od kojih su 22 osobe preminule.

- Ova infekcija kod 80 odsto slučajeva prolazi bez simptoma - priča prof. dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS. - Ipak, od 150 inficiranih, jedna osoba dobije encefalitis. To je uglavnom starija populacija koja već ima neke slabosti. Izvori virusa Zapadnog Nila su ptice, a komarac je prenosilac do ljudi. Za sada nema indicija da se nešto dešava, ali očekujemo tokom juna, jula, avgusta i septembra. Inkubacija traje od tri do 14 dana.