Jednom krao, dvaput osuđen

POJEDINE sudije ne poznaju pravo, pa se dešava da u krivičnim predmetima pogrešno kvalifikuju dela, da kazne nisu u skladu sa zakonom, ne poštuju odluke drugostepenih ili Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, donose različite kazne za istu vrstu dela, a u jednom slučaju je čak osoba za isto delo dva puta osuđena!

Ovo pokazuje izveštaj „Monitoring rada sudova u krivičnim postupcima“ koje će javnosti ove nedelje predstaviti Centar za ljudska prava Niš. Monitoring je rađen u okviru projekta „Ka boljim rezultatima reforme pravosuđa“, koji finansira Delegacija EU u Srbiji i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije.

Analizirajući krivične postupke u poslednjih 13 godina i stanje u pritvorima, tim Centra navodi slučaj M. K., koji je u pritvoru proveo 5 godina i 4 meseca, jer je prvostepena presuda više puta ukidana i predmet vraćan na ponovno suđenje. Viši sud je na kraju preinačio kaznu sa sedam na pet i po godina zatvora, što rađa sumnju da je dužina pritvora uticala da ne bude izrečena oslobađajuća presuda ili blaža kazna.

U drugom slučaju okrivljeni nije imao branioca po službenoj dužnosti, a u pritvoru se nalazio po rešenju drugog suda, a ne onog pred kojim se vodio postupak. Tako je postupajući sud tumačio kao da se on brani sa slobode!

Često se dešava i da domaće sudije ne primenjuju institut produženog krivičnog dela kad su u pitanju počinioci više istovrsnih dela u kratkom periodu.

- Zbog ovoga najčešće trpe siromašni, jer nemaju pare za advokata, a on je po zakonu obavezan samo kad su zaprećene visoke kazne. Tako smo naišli na slučaj jednog malog Roma optuženog za krađu otpadnog gvožđa. Protiv njega se vodilo najmanje 15 postupaka, u kojima je dobijao oko godinu dana, pa je na kraju ispalo da je osuđen na 15 godina zatvora! To retko ko dobije za krađu čak i pred Specijalnim sudom - kaže Aleksandar Cvejić, advokat Centra za ljudska prava - Niš.

On dodaje da je pravda kod nas sve bliža onima sa dubljim džepom i da su obrazloženja presuda za siromašne sve šturija i površnija. Takođe, sudska praksa je neusklađena ne samo na nivou Srbije, već i na području istog apelacionog suda! Sudovi posebno nisu zainteresovani za međunarodne standarde i praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

42 POSTUPKA ISTOVREMENO

CENTAR za ljudska prava - Niš sugeriše da republički tužilac ubuduće izda obavezno uputstvo nižim tužilaštvima da se za svakog okrivljenog pribave obaveštenja od MUP i iz evidencije Tužilaštva i Suda o tome da li postoje druga dela za koja se sumnjiči, pa da se podigne jedan optužni akt. Tako se ubrzavaju sudski postupci, opterećuje manji broj sudija i podiže efikasnost, pa se neće dešavati da se protiv istog okrivljenog, pred istim sudom, vode 42 postupka istovremeno!