U Grdeličkoj klisuri, pored železničkog mosta preko Južne Morave, komemorativnim skupom i polaganjem venaca obeleženo je 15 godina od NATO raketiranja putničkog voza.

Putnički voz broj 393 na relaciji Niš - Preševo, gađan je sa dve rakete iz aviona 12. aprila 1999. godine, dok je prelazio preko mosta. Tada je identifikovano 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece. Međutim, tačan broj ni deceniju i po kasnije nije utvrđen.

Komemorativni skup počeo je dolaskom putničkog voza koji se tačno u 12 sati i 10 minuta zaustavio na 100 metara pre mosta.

Dok je voz stajao, vence i cveće na spomen obeležje položili su predstavnici JP Železnica Srbije, leskovačke lokalne samouprave, političkih stranaka, udruženja veterana ratova, rodbina i prijatelji nastradalih.

“Bio je to jedan od najgnusnijih napada na civilno stanovništvo tokom 78 dana bombardovanja Srbije. Ukupan broj stradalih u vozu nikada nije precizno utvrđen.

Identifikovano je 15 žrtava, 50 ranjenih, veliki broj se vodi kao nestali. U prethodnih 15 godina podigli smo nove mostove, izgradili saobraćajnice, sazidali nove zgrade. Žrtve na žalost ne možemo da povratimo”, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.

U vozu su pored putnika stradala i dva radnika železnice.

“Poginuli su putnici, a mnogi od njih nikada nisu identifikovani. Najstrašnija i najveća žrtva je dete od šest godina. Među poginulima su i dvojica naših kolega. Jedan je poginuo radeći svoj posao kondukter Zoran Jovanović. Njegov kolega Petar Mladenović poginuo je dok je išao na posao. Sve te žrtve nikada neće biti zaboravljene”, izjavila je pomoćnik generalnog direktora Železnica Srbije Gordana Savić Popović.

Nakon polaganja venaca putnički voz je uz jednominutni zvuk sirene prešao preko železničkog mosta u Grdeličkoj klisuri.

"Sve sam izgubila tada, ćerku Jasminu i zeta Simiona. Nemam nikakava primanja pa prosim, da bi nešto donela ovde na pomen. Uzedoše mi nevine duše", kroz suze priča Biljana Veljković iz Grdelice.

Dok pali sveće nastradalima, Blagoje Đelić iz okoline Grdelice, kaže da je imao veliku sreću, jer je sišao iz voza minut pre raketiranja.

"Da, bio sam u tom vozu. Sišao sam dole kod Grdelice i malo zatim čujem šta se desilo. Tako sam otišao kući u Sejanicu plačući. Ne mogu nikad da zaboravim taj dan", kaže Dušan Đelić iz sela Sejanice kod Grdelice.