Udruženje sudijskih i tužilackih pomoćnika predložiće izmene delova Nacionalne strategije za reformu pravosuđa od 2013. do 2018. godine, za koje smatra da su nesprovodivi, posebno u delu koji se odnosi na funkcionisanje Pravosudne akademije (PA) iz koje će se u doglednoj budućnosti regrutovati sve sudije i tužioci.

Predsednik Udruženja Nenad Stefanović najavio je da će se kao član Radne grupe za izradu smernica za reformisanje i razvoj Pravosudne akademije Komisije za sprovodenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa zalagati za drastične izmene postojećeg koncepta PA s obzirom da je strateško opredeljenje pravosudnog sistema da akademije u budućnosti postane jedina ulazna tačka za pravosudne funkcije u Srbiji.

"To je neophodno i u cilju poštovanja odluke Ustavnog suda Srbije (koji je proglasio neustavnim odredbe Zakona o PA koje su davale prednost njenim diplomcima prilikom izbora sudija i zamenika javnih tuzilaca) i savremenih tendencija u borbi protiv sistemske korupcije u pravosuđu", rekao je Stefanović Tanjugu.

Stefanović će ispred Udruženja insistirati da se, pored ostalog uvede rigorozniji sistem akreditacije za obuku, da se pooštre uslovi za izbor direktora akademije - uvođenjem položenog pravosudnog ispita i najmanje tri godine radnog iskustva u pravosuđu kao obaveznog uslova.

Takođe će tražiti izmenu sastava i nadležnosti Upravnog odbora i Programskog saveta akademije, kao i jačanje uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sistemske promene u nacinu funkcionisanja PA.

S obzirom na važnost te pravosudne institucije Udruženje je, kao je podsetio Stefanović, u septembru 2013. godine upozoravalo da Nacionalna strategija u pogledu načina izbora sudija i zamenika javnih tužilaca "krije u sebi izuzetno opasnu koruptivnu tačku".

Prema njegovim rečima, kandidati Akademije nalaze na aktivnoj obuci dve godine te postoji realna opasnost da pojedinci, grupe ili službe u toku obuke kandidata iskoriste činjenicu da su im buduće sudije i zamenici tužilaca "jasno markirani i apsolutno dostupni", budući da polaznici ne uživaju bilo kakvu zaštitu nadležnih organa.

Stefanović je upozorio da sadašnji Zakon o Pravosudnoj akademiji ostavlja buduće sudije i tužioce u potpunosti nezaštićene od bilo kakvog spoljnjeg koruptivnog uticaja raznih ''zainteresovanih'' strana.

"Zbog toga Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika insistira na eliminaciji te koruptivne tačke u Strategiji, koja mora obuhvatiti posebne mere zaštite lica koja će u budućnosti činiti osnov borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala", naglasio je Stefanović.

On je dalje ukazao da sudije i zamenici javnih tužilaca, tek po izboru na funkciju, podnose izveštaje o imovini i ostvarenim prihodima nadležnim telima, tako da bi eventualni finansijski uticaji interesnih grupa na polaznike PA - pre njihovog izbora na pravosudne funkcije, ostali u potpunosti sakriveni.

"Zbog svega navedenog Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika tražži izmenu Strategije u skladu sa odlukom Ustavnog suda Srbije, izbor novih članova Komisije za njeno sprovođenje, zatim izmenu Strategije za borbu protiv korupcije 2013-2018 godine i izmenu koncepta Pravosudne akademije", naveo je Stefanović.

On je napomenuo da je Udruženje dostavilo predstavnicima i ekspertima Evropske unije, OEBS-u i Svetskoj banci u Srbiji, analizu problema vezanih za kvalitet, efikasnost i dostupnost pravde u Srbiji.

Prema stavu Udruženja, problemi kvaliteta pravde tiču se pre svega činjenice da je poslednjih poslednjih decenija vršena negativna selekcija sudija i tuzilaca, kao što su politicki uticaj, stranacka podobnost...

Problemi efikasnosti se ogledaju se u nejednakom mesečnom prilivu predmeta (broj novih predmeta koje objektivno sudija mora mesečno da savlada uz već dodeljene predmete u formiranom veću), koji se u Srbiji po sudiji kreće od 10 do 300 predmeta.

Tu je, kako tvrdi Udruženje, i nedostatak osnovnih sredstava i uslova za rad, pritisak sudskih uprava i Ministarstva pravde da se odluke izrađuju u nemogućim rokovima, prioritet je kvantitet a ne kvalitet odluke, zatim loši procesni zakoni koji se često menjaju, neodgovaraju drustvenim okolnostima...

Kada je u pitanju dostupnost pravde, Udruženje je kritikovalo novu mrežu sudova koja je, kako tvrdi, smanjena, a ukazalo je i na neujednačenu sudsku praksu jer sudovi donose dijametralno suprotne odluke pri istom činjenicnom stanju.