Obnova kliničkih centara: Osam godina samo obećanja

ZA osam godina, koliko se već najavljuje rekonstrukcija četiri klinička centra, nije se mnogo odmaklo od obećanja. Radovi su, zvanično, započeti samo u Nišu, gde je sredinom oktobra postavljen kamen temeljac, a za Klinički centar „Kragujevac“ nije završen ni glavni projekat! Iako je, prema planu za čiju realizaciju nam je pet i po godina na raspolaganju 150 miliona evra kredita Evropske investicione banke, sa mogućnošću da se povuče još 50 miliona, trebalo da sva četiri centra budu završena još 2012, rok je pomeren na 2017!

Rok za izgradnju KC „Niš“ od 32 meseca teče odnedavno, tačnije od 10. februara kada je uplaćen avans. Projekat za KC Vojvodine je, kako nam je potvrđeno u Ministarstvu zdravlja, trenutno na tehničkoj kontroli, a u istu proceduru ulazi i glavni projekat za KC Srbije, koji je završen i predat pre nekoliko dana. U najvećoj „magli“ je rekonstrukcija KC „Kragujevac“. U Ministarstvu zdravlja do kraja jula očekuju završetak projekta, a raspisivanje tendera - na jesen. Sa italijanskim konzorcijumom, kojem je povereno projektovanje, što je bio jedan od uslova za kredit, još mnogo toga je, međutim, nerazjašnjeno, čak je razmatran i raskid ugovora.

- Raskid je tražilo Ministarstvo zdravlja - potvrđuje za „Novosti“ profesor dr Nebojša Arsenijević, direktor KC „Kragujevac“.

A razloge nije baš lako objasniti: pre više od godinu dana Konzorcijum STIM i arhitektonski studio „Manara“ su, posle četiri godine, s obzirom na to da je ugovor o kreditu potpisan 2006. godine, a o projektovanju 2008, prezentovali i predali nacrt generalnog projekta (tzv. draft). KC „Kragujevac“ je draft analizirao i dostavio 36 primedbi. Od tada počinju natezanja sa projektantima, koji su već naplatili 80 odsto ukupne ugovorene sume, tačno - 472.000 evra, a još je ostalo 118.000.

- Od početka je bila kristalno jasna naša pozicija: mi možemo samo da nećemo, a ne možemo bilo šta da hoćemo - kaže prof. Arsenijević. - Nismo hteli građevine koje ne rešavaju nijedan, a otvaraju desetine problema. Nismo raspravljali što je cena projektovanja više nego dvostruko veća od tržišne, ni što projektovanje preterano dugo traje, ni što je te 2008. potpisan za nas nepovoljan, da sam pravnik možda bih se usudio da kažem i štetan, ugovor - između naše države, međunarodne banke i projektanata. Nismo ulazili ni u procenu da našem zdravstvu pre nedostaju zgrade nego kadrovi i oprema, nego smo se koncentrisali na funkcionalnost objekata i utvrdili da je ona loša. To smo mislili tada, a mislimo i sada.

U KCK su, na kraju, odustali od većine od 36 primedbi i sveli ih na tri. Onda ni to nije prihvaćeno, odnosno traženo je za reprojektovanje - dodatnih 270.000 evra!

- Predložili smo Ministarstvu raskid ugovora i da domaće arhitektonske kuće završe posao za mnogo manji novac. Kod pokušaja raskida ugovora je projektantska firma STIM tražila odštetu od 69.000 evra (!?) „za narušeni ugled“, pa smo odustali od svih zahteva i pokunjeni pristali na sve. No i to će biti problem, jer Srbiju u tim ugovorima, potpisanim 2006. i 2008, ne štiti baš ništa. Ako bih smeo da ga interpretiram u jednoj rečenici, ugovor bi glasio: vama (Srbiji) goli zidovi i dugovi, a pare stranim projektantima i izvođačima koji ne daju garancije da će posao ikad završiti.

Posle odustajanja KCK od svih primedbi, rok za predaju projekta, prema mišljenju prof. Arsenijevića, ne bi smeo da bude duži od dva do četiri meseca:

- Insistiramo na poštovanju ugovornih obaveza iako smo svesni da ugovor ne predviđa nikakve sankcije za projektante. Sad čekamo odgovor. Šta Srbija može da uradi da bi u konkretnom slučaju zaštititila svoje interese pitanje je za pravnike, a ja se trudim da štitim interese KCK i pacijenata, pri čemu sam sve vreme svestan da će taj novac narod i država Srbija teškom mukom vraćati.

POVUČENO 18,5 MILIONA EVRA

Iz kredita EIB dosad je u tri tranše povučeno 18.500.000 evra, od kojih je potrošeno - 8.609.010,48. Novac je „otišao“ na izradu glavnih projekata, tehničku kontrolu projekata, ispitivanje objekata u kliničkim centrima koji su predmet rekonstrukcije, rušenje i pripremu gradilišta u kliničkim centrima u Nišu i Beogradu i nadzor nad radovima u KC „Niš“.

ZA NAJTEŽE PACIJENTE - IMPROVIZACIJA

Glavne primedbe KCK na draft iz Italije odnosile su se na nefunkcionalna rešenja koja nepotrebno poskupljuju izgradnju, a i eksploataciju objekata. Primeri su: urgentni centar na dve etaže umesto u jednoj, rekonstrukcija objekta koji je građevinski urađen devedesetih i ima tri sprata planirana je tako da se rekonstruišu samo dva donja, a treći, na kojem su najteži, onkološki pacijenti, da ostane bez izolacije i fasade. Prof. Arsenijević kaže da predložena rešenja favorizuju monopolsku poziciju i dovode isporučioce opreme koja nije kompatibilna sa onom kojom KCK već raspolaže.