Naslednici: Političari su protiv Nedića

ODBACIVANjE zahteva za rehabilitaciju Milana Nedića, srpskog premijera za vreme okupacije, samo je odugovlačenje postupka. Znamo da nikada neće biti rehabilitovan jer ne postoji politička volja za to, veruju Nedićevi naslednici. U Višem sudu u Beogradu, koji je zahtev i odbacio, pak tvrde da je odbačen samo iz proceduralnih razloga kao neuredan, i da može biti ponovo podnet.

Kako se vidi iz rešenja koje je potpisala sudija Anđelka Opačić, predlagač rehabilitacije, Srpska liberalna stranka i Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, nisu sudu dostavili dokaz o osnivanju iz kog se vidi da su zainteresovana pravna lica. Sud je ovo tražio jer je u međuvremenu SLS izbrisana iz registra partija. Traženo je da dostave ko je pravni zastupnik pošto je prethodni, Slobodan Mavrenović, lane prestao da obavlja advokatsku delatnost, a Vojislav Krompić je preminuo.

Iz rešenja se vidi da je zahtev za rehabilitaciju podnet 3. jula 2008. Praunuk Milana Nedića, Aleksandar, koji je ujedno i sekretar Srpskog liberalnog saveta kao naslednika SLS, tvrdi, međutim, da je podnet još 2004.

- Pre toga porodica je tražila od premijera, MUP i Ministarstva pravde da nam dostavi informaciju gde je sahranjen. Odgovorili su iz MUP da ne znaju - kaže Aleksandar.

Nedić nikada nije bio osuđen kao kolaboracionista, jer je, po zvaničnoj verziji, pošto su ga saveznici izručili Jugoslaviji, skočio sa trećeg sprata zgrade Ozne, u Zmaj Jovinoj 21, u Beogradu, 5. februara 1946. i ubio se. Advokati su, ipak, našli uredbu iz 1949. u kojoj je proglašen za izdajnika. Zato je podnet zahtev za rehabilitaciju.

- Svesni smo da nikada neće biti rehabilitovan, ali ćemo podneti žalbu. Želimo da ljudi saznaju istinu: da je spasao 350.000 Srba iz NDH, da je primio 25.000 slovenačkih izbeglica, da nije on osnovao banjički logor već njegov prethodnik Milan Aćimović, da je logor Staro sajmište pripadao NDH, a ne Srbiji, da je osnovao Zavod u Smederevskoj Palanci za „prevaspitanje zabludele srpske omladine“, gde je slao mlade da bi izbegli Sajmište i Banjicu. Tako je preživeo Puriša Đorđević - priča Nedićev praunuk.

On dodaje i da je sud 2009. od BIA tražio Nedićev dosije, ali im je odgovoreno da je dosije na 1.645 strana predat Arhivu Srbije. Arhiv nije mogao da ga dostavi sudu jer, kako su naveli, nije imao para za fotokopiranje!

- Nedić je do danas ostao kontroverzna istorijska ličnost - smatra Nebojša Stambolija iz Instituta za savremenu istoriju. - Tačno je da je njegova vlada spasla oko 300.000 ljudi iz NDH i sa Kosova, ali je i rukovodila delom banjičkog logora, organizovala antisemitske izložbe, u govorima je veličao Nemačku... Bio je to pokušaj da se dodvori okupatoru i sačuva Srbiju, ali je žrtvovao vojničku karijeru, a Jugoslovenska kraljevska vlada mu je skinula činove.