NEŠTO više od 52.000 zahteva za povraćaj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata stiglo je u Agenciju za restituciju do petka, 28. februara. Očekuje se da će u ponedeljak, kada ističe rok za predaju, ovaj broj dostići, a možda i premašiti 60.000. Stari vlasnici i njihovi naslednici mahom traže kuće, stanove i oranice.

- U poslednja dva meseca dobili smo više zahteva nego u prethodne dve godine zajedno. Bilo je dana kada smo za 24 sata primili više nego za mesec ili dva u toku prošle godine. Prosečno stiže po 2.500 zahteva dnevno - kaže za „Novosti“ Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

O svakom upitu koji je potkrepljen kompletnom dokumentacijom Agencija odlučuje u roku od šest meseci, dok je prosečno vreme za odlučivanje o komplikovanim zahtevima godinu dana.

- Očekivali smo da ćemo odlučivanje o svim predmetima gde je u pitanju vraćanje u naturi, osim kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta, završiti za godinu do godinu i po. Međutim, sa ovim brojem zahteva sigurno će nam biti potrebne dve godine. Što se tiče novčanog obeštećenja, sa izdavanjem obveznica počeće se dogodine, a one dospevaju na naplatu 2030.

TUŽBE ZBOG ŠTETE DRŽAVA je mnogo izgubila dozvolivši otkup nacionalizovane i konfiskovane imovine, jer je tadašnja tržišna vrednost tih nekretnina bila daleko ispod stvarne, podseća Konstantinović. Po njemu, ovakvi ugovori se danas mogu oboriti, jer je reč o školskim primerima pravnog instituta oštećenja preko polovine. To znači da su stanovi i kuće prodati ispod polovine stvarne vrednosti. Od toga kada je nekretnina otkupljena, zavisi i uspeh u sporu. On je zagarantovan ako su otkupljene u poslednjoj deceniji. Tužbe mogu da podnesu bivši vlasnici i njihovi naslednici, a u spor bi bio uključen i pravobranilac.

Problem su, naravno, oranice. Zakon predviđa naturalno vraćanje ili, ako ono nije moguće, obeštećenje, što je najnepovoljnija solucija za stare vlasnike pošto su naknade simbolične. Zemljište ne može da bude vraćeno ako je na njemu bilo šta sazidano, makar to bio sistem za navodnjavanje, a maksimalna naknada bez obzira na veličinu njiva je pola miliona evra. To bi značilo da ljudi za stotine hektara, umesto nekoliko miliona evra, dobijaju 500.000. Ako bi zemlju dobili u naturi i eventualno je sami prodali, tržišna cena bila bi najmanje deset puta veća. Zato se stari vlasnici nadaju supstituciji, odnosno vraćanju zemljišta adekvatne kvadrature, ako već ne mogu da dobiju nazad svoju parcelu.

- Očekuje se da će doći do promene zakona o restituciji, i ako se on promeni, biće nam potrebne tri godine da završimo sa vraćanjem oranica. Ako ne, neizvesno je šta će biti sa poljoprivrednim zemljištem - kaže Sekulić.

Iz Mreže za restituciju poručuju da su zadovoljni onim što je Agencija uradila uprkos tome što je zakon loš, i to baš u delu koji se odnosi na povraćaj njiva i pašnjaka.

- Mada je to bilo moguće, masovnije vraćanje nije ni počelo - kaće Mile Antić iz Mreže. - Stari vlasnici su dobili manje od 2.000 hektara plodnog zemljišta. Zato je potrebno hitno menjati zakon i uvesti supstituciju onih njiva koje su prošle kroz komasaciju.

VRAĆANjE ZAUZETIH STANOVA TIHOMIR Konstantinović takođe smatra da svu imovinu treba vratiti u naturalnom obliku ako postoji i danas, dok lica koja su otkupila stanove u nacionalizovanim i konfiskovanim zgradama treba na adekvatan način obeštetiti i ponuditi im ugovore o zakupu sa starim vlasnicima na 10 godina. U tom periodu država treba da im obezbedi kredite pod povoljnijim uslovima na duži rok da reše stambeno pitanje.

Antić podseća da je početkom devedesetih najmanje 150.000, a možda i svih 180.000 hektara već vraćeno upravo supstitucijom. Zato je logično da se ona nastavi:

- Bilo je slučajeva, posebno u okolini Beograda, da su tada kao zamena vraćene oranice koje su sada tražene u restituciji. Zemljišta definitivno ima dovoljno i ono može da bude vraćeno fizički, i da državi još ostane dosta. Uslov je da vlast uspe da se suprotstavi lobističkim grupama i tajkunima. Oni preko svojih ljudi opstruišu vraćanje, jer su najveći uzurpatori državnog zemljišta. Javljali su nam se ljudi iz Vojvodine koji su hteli da uzmu u zakup svoje njive dok im i formalno ne budu vraćene. Međutim, tajkuni su na licitacijama toliko dizali cenu da ljudi nisu uspevali da postanu zakupci vlastite zemlje.

Prema Antićevim informacijama, do sada je traženo oko 120.000 hektara plodnih njiva.

BROJKE* 52.000 zahteva Agencija primila do petka
* 2.500 zahteva stizalo svakodnevno
* 120.000 hektara njiva je traŽeno do sada

Inače, zanimljivo je da je prva inicijativa za donošenje zakona o denacionalizaciji i povraćaju oduzete imovine podneta još 1988. Saveznom parlamentu ju je podneo beogradski advokat Tihomir Konstantinović. Zbog svojih stavova, imao je neprijatnosti u jednopartijskom sistemu.

- Podnosio sam sudovima tužbe za vraćanje oduzete imovine i stavljao predloge za privremene mere zabrane prodaje nacionalizovane i konfiskovane imovine. Samo tri suda, u Nišu, Velikoj Plani i Subotici, usvajala su ih i zabranjivala prodaju. Na jednom savetovanju na Kopaoniku, sredinom devedesetih, imao sam referat o rehabilitaciji i denacionalizaciji, kada me je jedan sudija Vrhovnog suda oštro napao kao „narodnog neprijatelja“. Isti sudija je danas jedan od najvećih boraca za restituciju, i ne samo on, već i mnogi slični - kaže Konstantinović.