Bolničke zaraze širi nemar

U ČAČANSKOJ bolnici bore se sa klostridijom, u Klinici za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije - sa šugom. I dok se među korisnicima zdravstvene zaštite sve češće čuju mišljenja da porast epidemija u bolnicama zapravo oslikava stanje u našem zdravstvu, koje je, prema istraživanju Evropskog indeksa korisnika zdravstvenih usluga, najlošije u Evropi, ministarka zdravlja prof. dr Slavica Đukić Dejanović tvrdi da u Srbije nije povećan broj bolničkih infekcija.

- O tome sada više i jasnije obaveštavamo javnost. Preduzimamo sve potrebne mere, kontrolu, a tamo gde je to potrebno i sankcije - kaže ministarka.

Čačanska bolnica proglasila je prošle nedelje epidemiju klostridije na odeljenju ortopedije, gde je zaraženo petoro pacijenata. To je četvrta bolnička epidemija od početka ove godine izazvana bakterijom, kojom su prošle godine u dva navrata, u maju i novembru, inficirani pacijenti u bolnici u Užicu takođe na ortopediji. Prve tri epidemije ove godine prijavile su dve klinike Kliničkog centra Srbije: za urologiju i za digestivne bolesti i opet Opšta bolnica u Užicu.

Iako su, bar trenutno, najučestalije epidemije klostridije, nisu i jedine u našim zdravstvenim ustanovama.

- Prijavljene su i infekcija izazvana bakterijom pseudomonas u Opštoj bolnici u Vršcu, šuga u Klinici za gastroenterologiju KCS i epidemija dijareje i gastroenteritisa u Domu za stara lica u Kučevu - kaže dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

U Klinici za gastroenterologiju KCS šugom je zaraženo 16 ljudi, među kojima je 15 zdravstvenih radnika.

- Bolničke infekcije nisu ništa novo, ali one na jedan poseban način oslikavaju rasulo u našem zdravstvu - smatra profesor dr Nada Kostić, internista endokrinolog u KBC „Dr Dragiša Mišović“. - Pacijenti nepotrebno dugo leže u bolnicama, a to povećava rizik od infekcija. Higijena u bolnicama nije na zavidnom nivou. I sad se, sa inače lošom organizacijom zdravstva, ide u drugu krajnost - prave se sobe za izolaciju. Time se inficirani pacijenti dodatno plaše, a naši ionako nedovoljni kapaciteti dodatno smanjuju. Rešenje je da se pacijenti što brže leče, a da se odeljenja gde se često ponavljaju infekcije privremeno zatvore dok se ne reši problem.

Doktor Bojana Grgić, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u „Batutu“, kaže da ne postoji nijedna zdravstvena ustanova na svetu koja se može pohvaliti da nema i da nikada nije imala bolničke infekcije:

- Ukoliko neko tvrdi na nema BI, to samo znači da nadzor nije dobro uspostavljen. Kako medicina napreduje, uvode se nove, često agresivnije dijagnostičke i terapijske procedure, ali svaka od tih procedura povećava rizik za nastanak infekcije.