Austrijski istoričar: Srbija u Velikom ratu podnela najveće žrtve

CEO vek od izbijanja Prvog svetskog rata duhovi starih neprijateljstava još kao da nisu umireni. Ponovo se vodi rasprava o uzrocima i povodima koji su svet uveli u Veliki rat, a u Srbiji se strahuje da će ultimatumom ovog puta biti nametnuta nova „istina“ o tome. Stavljajući akcenat na trojicu nekadašnjih državljana Austrougarske - Tita, Hitlera i borca za nezavisnost Čehoslovačke Edvarda Beneša, austrijski istoričar i potpredsednik Austrijske akademije nauka Arnold Zupan pokušava da nađe korene međusobne netrpeljivosti i nepoverenja između germanskih i slovenskih naroda.

U razgovoru za „Novosti“ Zupan objašnjava kako, posmatrano iz Beča, danas izgleda Sarajevski atentat, ali govori i o ulozi Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu, čemu je posvetio značajan deo svoje knjige „Hitler - Beneš - Tito“. Na početku, on ipak izbegava da da jasan odgovor na pitanje da li Srbija ima razloga da strepi od navodnih pokušaja da se naknadno proglasi za krivca za izbijanje Prvog svetskog rata.

- Ova noćna mora mogla je da se zaustavi - kaže Zupan. - Car Franc Jozef i njegovi ministri i generali u Veču i Budimpešti nije trebalo preterano da reaguju, kao što jesu, na atentat na Franca Ferdinanda. Srpska vlada trebalo je da zaustavi iredentističke akcije Dragutina Dimitrijevića Apisa i njegovih pomagača. Ruski car i njegova vlada i generali nije trebalo da odgovore opštom mobilizacijom protiv Nemačke i Austrougarske. Nemački car nije trebalo da objavi rat Rusiji i Francuskoj. Francuski predsednik i vlada nije trebalo da podstiču Rusiju da uđe u rat. Britanska vlada nije trebalo da podstiče Francusku i Rusiju da uđu u rat. Rezultat su bila stravična stradanja u Srbiji, koja je imala najviše žrtava, i propast Austrougarskog carstva, za koje se posle rata nije moglo naći bolje rešenje.

* Da li to znači da je rat mogao da bude izbegnut ili odložen da Gavrilo Princip nije pucao na nadvojvodu Ferdinanda?

- Antanta i centralne sile bile su oštro suprotstavljene 1914. godine. U svim državama političkim i vojnim životom dominirale su partije koje su se zalagale za rat. Samo je neki izazov van Evrope možda mogao da ublaži situaciju na Starom kontinentu.

* Gde je, zapravo, krivica za izbijanje Prvog svetskog rata?

- Prava krivica leži u dubokim sumnjama i nepoverenju između vlada Austrougarske i Nemačke, sa jedne, i Velike Britanije, Rusije, Francuske i Srbije sa druge strane. Sve to dodatno je podgrejavala i bulevarska štampa.

* Ako srpski istoričari ne mogu da daju jedinstven odgovor o ulozi Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu, možete li vi, kao neko ko to posmatra sa strane?

- Draža Mihailović nije bio borac za slobodu poput Tita, ali nije bio ni nacistički kolaborator kao Nedić, a da ne govorimo o Paveliću. Mihailović je pokušavao da balansira nakon što su nemački okupatori samo 1941. godine ubili više od 10.000 ljudi (uglavnom civilnih zarobljenika). Dok je Tito pobegao u Bosnu, Draža je pokušavao da preživi u Srbiji. To nije bilo moguće bez ikakve saradnje sa Nemcima. Ali mi često zaboravljamo da su saveznici podržavali Mihailovića sve do konferencije u Teheranu. Tek 1944. Draža je izgubio kredit koji je imao kod savezničkih sila. Ali on svakako nije bio Kvisling ili Peten.

* Da li ste uspeli da pronađete odgovor na pitanje koje postavljate u knjizi „Hitler - Beneš - Tito“, kako je došlo do neprijateljstva između germanskih i slovenskih naroda?

- Takozvani konflikt između germanskih i slovenskih naroda stvorili su propagandisti, neki političari (poput Vilhelma Drugog) i generali (poput Konrada). Ali ne smemo da zaboravimo jednu stvar - nepoverenje između Nemačke i Francuske i između Nemačke i Britanije bilo je mnogo veće nego razilaženje između Nemačke i slovenskih zemalja. Na zapadnom frontu stradalo je više Nemaca, Francuza i Britanaca nego Nemaca i Rusa na istočnom frontu.