Dvorski kompleks na Dedinju mogu da dobiju Karađorđevići ako ga zatraže?

VELIKI broj dvorova u Evropi privatno je vlasništvo, a vlasnici plaćaju porez i izdržavaju se od naplate ulaznica turistima. Kompleks Belog dvora na Dedinju, koji je pripadao porodici Karađorđević, po sadašnjim propisima zauvek će ostati pod skutom države, jer kao kulturno dobro od posebnog značaja ne može biti vraćeno starim vlasnicima.

To, međutim, ne znači da nikad neće biti traženo nazad, niti da ne može biti obeštećeno u novcu. Posebno u situaciji kada je većina pripadnika dinastije Karađorđević rehabilitovana i kada se sudskim odlukama poništavaju sva prethodno oduzeta prava, uključujući i konfiskovanje imovine.

- Članom 18 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predviđeno je da se ne vraća pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Stavom 1 tačkom 8 pomenutog člana izuzet je dvorski komleks od naturalnog vraćanja. Zahtevi za restituciju Belog i Starog dvora još nisu podneti - navodi se u dopisu koji nam je poslat iz Agencije za restituciju.

Mišljenja oko toga šta treba učiniti sa ovim kompleksom prilično su podeljena. Tako istoričar umetnosti Gordana Gordić, koja je godinama radila u Zavodu za zaštitu spomenika kulture i zaslužna je za proglašenje mnogih kulturnih dobara, smatra da je ceo kompleks neotuđiva celina iz koje ne bi trebalo izneti nijednu umetničku sliku, luster ili komad nameštaja, jer je sve pod zaštitom. Mile Antić iz Mreže za restituciju, pak, veruje da Karađorđevići, ukoliko se odluče da bilo šta potražuju od države, moraju dobiti makar obeštećenje. Problem je samo, kaže, što je ono više nego simbolično, odnosno mizerno.

Dvorski kompleks se nalazi na Dedinju, koje se kao toponim pominje još 1580. kao Dedino brdo, pa Dedinje, objašnjava Gordić:

- Prostire se na 100 hektara, od čega je trećina pod parkovima sa alejama i rundelama, a 70 hektara je pod šumom. Najvredniji su arhitektonski objekti i skulpture koji su bukvalno, kao vrednost nulte kategorije, neprocenjivi.

Najstarija u okviru kompleksa je Slamnata ili Seoska kuća, izgrađena 1924. Sledi Stari ili Kraljevski dvor, građen 1925-1929, u koji se svojevoljno kralj Aleksandar preselio sa Andrićevog venca. Dvor je građen njegovim, a ne državnim novcem. On je kolonadom sa kamenim stubovima povezan sa Kapelom svetog Andreja Prvozvanog, koji je krsna slava Karađorđevića. Crkva je građena po uzoru na Milutinovu kraljevu crkvu u Studenci. U okviru njegovog mini-kompleksa su i dvorska kuhinja, žandarmerija, Beli paviljon, Zlatni i Plavi salon, zgrada Dvorske garde, monumentalne stepenice, koncertna dvorana... Projekat su uradili naš arhitekta Živojin Nikolić i ruski Viktor Lukomski.

Ovo reprezentativno zdanje građeno je u duhu srpsko-vizantijske arhitekture, a u enterijeru, koji je završen 1934, ističu se orijentalni salon i vinarija (trpezarija). Na zidovima su replike freski iz Dečana i Sopoćana, a za slikovnu dekoraciju zaslužna su trojica ruskih arhitekata. Dragocena je i fontana od oniksa rađena po uzoru na palatu na Jalti.

Beli dvor je građen u akademskom stilu 1934-1936, a kralj ga je namenio sinovima Petru, Tomislavu i Andreju. U njemu dominiraju centralni hol, impozantna biblioteka, trpezarija, veliki i mali salon. Projektovao ga je arhitekta Aleksandar Đorđević.

- Dvorovi su puni stilskog nameštaja, umetničkih slika, skulptura, tapiserija iz 16. i 17. veka, škrinja iz 16. veka, lustera, servisa... Na jednom prostoru sakupljeno je ogromno bogatstvo i jedini je sačuvani kompleks u Srbiji u kom je zadržano izvorno stanje. Značajan je ne samo za našu, već i za svetsku kulturnu baštinu - kaže Gordićeva, i dodaje da je ovo bogatstvo, iako nesporno zidano i kupljeno od kraljevskog novca, po zakonu neotuđivo, a posebno je nezamislivo da se imovina među naslednicima deli i razvlači.

Po Miletu Antiću iz Mreže za restituciju naš zakon ostavlja puno prostora za „poigravanje“ sa terminom kulturnog dobra. Tako je ceo potez Knez Mihailove proglašen za kulturno dobro:

- To je nonsens ne vraćati, jer niko ne vraća pojedinačnu ulicu, već stanove i lokale. Ali to je samo još jedna od mahinacija bivše vlasti da se ostavi kriminalcima da sve atraktivne lokacije „obrste“.