Istoričari: Pismo Poćoreka bez istorijskog značaja,u njemu sve poznato

BEOGRAD - Austrougarske ofanzivne namere prema Srbiji bile su poznate i mnogo pre nego što je to u pismu guverner BiH Oskar Poćorek napisao ministru Austrougarske monarhije Bjelinskom 28. maja 1913. godine, a samo pismo nema veliku istorijsku važnost, ocena je istoričara Čedorima Antića i Danila Šarenca.
U izjavama Tanjugu oni navode da mnoga značajna dokumenta ukazuju na ratne namere Austrougarske prema Srbiji i kažu da je dovoljno pročitati knjige Andreja Mitrovića ili Kristofera Klarka koji govore o Prvom svetskom ratu, dok pismo koje je u Andrićgradu nedavno predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić, kako kažu, ne otkriva ništa što već nije poznato.
Za razliku od Perišića, koji tvrdi da taj, po njemu važan dokument, do sada nije bio dostupan istoričarima, iako je prvi put objavljen 1928. godine, Antić kaže da pismo nije izgubljeno, već da ga čuvaju u Ratnom arhivu u Beču.
"Ima mnogo više dokumenata koji su poznati, koji mnogo bolje i jasnije ukazuju na to da je Austrougraska imala ofanzivne namere, dovoljno je pročitati 'Prodor na Balkan'' pokojnog istoričara Andreja Mitrovića i videti da je to istraženo. Takođe treba podsetiti svetsku javnost da je nedavno na engleski prevedena i njegova knjiga 'Prvi stvetski rat'", rekao je Antić.
On je ukazao i na drugog istoričara, Kristofera Klarka, za koga kaže da nije naklonjen Srbiji, i koji u svojoj knjizi "Mesečari" navodi da je načelnik austrougarskog generalšataba 25 puta tražio od cara da vojska napadne Srbiju 1912. godine, mnogo pre nego što je pismo datirano.
Da su odnosi Srbije i Austrougraske bili veoma napeti dugi niz godina pre Sarajevskog atentata podseća i istoričar Šarenac, koji u tom kontekstu ukazuje na Aneksionu krizu, na vreme Balkanskih ratova, kada se Srbija takođe našla pred ultimatumom da se povuče sa albanskog primorja jer će u protivnom biti suočena sa vojnom intervencijom.
Krize u kojima se mogao naslutiti budući sukob bile su i one vezane za "topovsko pitanje", kada je Srbija odlučila da modernizuje svoju artiljeriju i umesto austrougarskog da kupuje francusko naoružanje, ali i "carinski rat" i odluka Srbije da zastiti svoju trgovinu i industriju...
"Imamo čitav niz sporova koji su mogli da dovedu do rata i koji su bili praćeni zveckanjem oružja. To što Poćorek govori o tome je opšte poznato, ta ideja o mogućem sukobu sa Srbijom nije nova, ideja o preventivnom ratu je prisutna u celoj Evropi, nemačke elite su je zagovarale i to je nešto u čemu se videlo rešenje određenih napetosti", rekao je Šarenac.
Sa druge strane, upozorio je, treba voditi računa i o realnom kontekstu u kojem se donose odluke - Austrougraska je složena država u kojoj postoje dve celine koje imaju dominantu ulogu, Austrija i Mađarska, i vrlo je teško doneti konkretnu odluku, jer je za to bio potreban konsenzus.

Uz sve to, dodaje Šarenac, postojali su različiti krugovi, dvor, vojne i druge frakcije i sve te grupe morale su da se saglase da bi Austrougoarska ušla u rat, što je bio veoma složen proces.

"Ovo pismo je dobrodošlo i rasvetljava ulogu i mišljenje Poćoreka o tim situacijama, ali praktično to pismo ne donosi ništa novo niti je posebno znacajno, to je više muzejski primerak, jer govori otvoreno o nekim stvarima, pa i kakva je bila ralna moć Poćoreka u tom trenutku - on je ipak vojni upravnik provincije koja se nalazi na periferiji države", naveo je Šarenac.
On je ukazao da je i sam habsburški nadvojvoda i austrougarski prestolonasljednik Franc Ferdinand bio žestoski protivnik rata i da se smatra da bi, da je poživeo, možda i smenio Poćoreka, koji je bio predstavnik ratne struje.
Antić je saglasan da je pismo Poćoreka iz 1913. godine trebalo da dobije medijsku podršku, ali da nije izabran dobar dokument, jer Arhiv Srbije nema original u posedu, koji inače, tvrdi on, postoji i zna se gde je.
"Sada treba da dajemo veliki značaj dokumetnu koji nememo u posedu, a dostupne su nam stotine dokumeanta koji govore isto to što i taj dokument. Najbolje bi bilo da država Srbija radi ono što je uradio Emir Kusturica, da izdvoji vreme i sredstva i pokuša da svetu predstavi istinu", rekao je Antić.
Konstatujući da Srbija ima dobre istoričare, umetnike, naučnike, da postoji čak i dovoljna medijska pažnja, Antić je u kontekstu obeležavanja 100 godina Prvog svetskog rata, istakao da je u svemu tome najveći problem država koja tek sada sprema šta će da predstavi svetu.
Napomenuvši da je Britanija u sličnu akciju uložila 60 miliona funti, "a ništa nikome ne dokazuje", Antić je primetio da je i predsednik Republike povodom jubileja rekao kako smo mi ugroženi i dao saopštenje, što je, smatra, nedovoljno.
Prema njegovom mišljenju, trebalo je razmišljati i na koji način svetu predstaviti dokumenta koja država ima, pre svega MIP-a, o julskoj krizi iz 1914. godine i godinama koje su prethodile, jer su sve evropske zemlje to radile.
"Važno je ne samo za politički, već i za ekonomski interes u budućnosti da država skine taj krst koji je na nas stavljen ne 1914. ili 1918. godine, već posle hladnog rata, kada je trebalo opravdati zašto je Evropa ušla 1914. godine u veliki rat, kada su sve velike sile bile u Evropi, a izašla iz Velikog rata kao igračka velikih vanevropskih sila, pre svega SAD i nekadašnjeg Sovjetskog saveza", podsetio je Antić.

Iz Beča je, inače, u međuvremenu stiglo reagovanje austrijskih istoričara koji umanjuju značaj pisma, tačnije negiraju tvrdnje iz Beograda da su postojali planovi za početak Prvog svetskog rata 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji.
"Pismo nije ništa značajno", rekao je jedan od austrijskih eksperata na temu Prvog svetskog rata Manfrid Rauhenštajner i dodao da mu nije jasno zašto bi to pismo uopšte ikada bilo u Beogradu.
Bečki dnevnik "Kronen cajtung" objavio je da je prevod u suštini suprotnost onoga što Srbija namerava da njime dokaže.

U pismu, koje je predsatvio direktor Arhiva Srbije, bečki vojni guverner govori o "neizbežnom ratu za par godina" i da "Srbija nikada ne može biti napravljena pouzdanim prijateljem", zato što će "se zemlja u svakom budućem ratu otvoreno i odlučno boriti na strani preostalih neprijatelja", navodi list.
Dobro je da se pojavljuju različiti dokumenti iz istorije, smatra Šarenac, ali i dodaje da dramatika koja je pratila ovaj nije bila karakteristična za istorijsku metodologiju.
On se osvrnuo u i na, kako je rekao, izvestan strah u narodu od revizije istorije i svaljivanja krivice na Srbiju zbog izbijanja Prvog svetskog rata, istakavši da je to predimenzionirano, jer u široj nauci ne stoji da se priprema tajna i sumnjiva revizija istorije.
"Istorija nije jedan dokument, kontekst je često bitniji od onoga što piše u samom dokumentu", zaključio je Šarenac.