Kičma strada svakom petom đaku

GOTOVO svaki peti učenik u Srbiji ima loše telesno držanje. Kod 15,4 odsto đaka ustanovljen je neki deformitet kičme, a loše oblikovana stopala kod - čak 17,6 odsto! Ovo su pokazali poslednji podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, na osnovu sistematskih preglada.

Da bi se u ovoj „iskrivljenoj“ slici konačno nešto popravilo, Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije pokrenuo je projekat PAHET. Planirano je da u 11 gradova bude pregledano više od 10.000 dece. Uradiće se procena zdravstvenog stanja i funkcionalnih i motoričkih sposobnosti dece uzrasta od sedam do 11 godina, i to pre i nakon primene programa programirane i kontrolisane fizičke aktivnosti za svakog mališana ponaosob.

- Moderno doba i takav način života koji podrazumeva previše sedenja, osim mnogo dobrih, nažalost, sa sobom su doneli i neke loše navike - kaže dr Sanja Mirković, iz Zavoda za sport i medicinu. - Govorimo o poremećajima kičmenog stuba, ishrani i gojaznosti. Sagledane očima statistike, neke od činjenica vezane za ove probleme su ovakve - trećina dece školskog uzrasta ima neku vrstu deformiteta, koji se ne odnose isključivo na kičmu, a kod nekog deteta sigurno postoji i više deformiteta istovremeno.

Od 1997. do 2007. broj dece sa deformitetima kičmenog stuba porastao je sa 8,8 odsto na 10,2 odsto. Pre pet godina sa deformitetom stopala bilo je 13,9 odsto đaka. Sada ih je za oko pet odsto više.

Kako dr Mirković kaže, kod problema sa kičmom zbirno su posmatrane kifoza, skolioza i lordoza. Zapaža se održavanje broja učenika sa deformacijama kičmenog stuba tokom više godina na približno istom, visokom nivou - objašnjava naša sagovornica.

- Deformitet stopala ima više od deset odsto dece. Prethodno istraživanje koje je sproveo naš zavod na beogradskoj opštini Čukarica, sa decom uzrasta od sedam do 14 godina, pokazalo je da su dečaci i devojčice mnogo manje aktivni nego pre oko dve decenije.

Koliko su moderne tehnologije uticale na sve ovo, pokazuje podatak da deca od šest do osamnaest godina dnevno provedu sedam sati sedeći ispred televizora ili kompjutera, a pet sati u školskim klupama.

- Novom analizom, koja je počela i urađena u tek nekoliko škola, za svako pregledano i testirano dete, shodno njegovom uzrastu, konstituciji i sposobnostima, davaće se preporuke za vežbanje i ishranu - kaže dr Mirković. - Projektom je obuhvaćeno deset gradova u Srbiji, uključujući i grad - pilot-projekat, što čini 11 od 17 republičkih statističkih regiona.

SVE VIŠE DECE ZBOG OSPICA KOD PEDIJATARA: SUMNJA NA VARIČELE

Osim respiratornih infekcija, koje su uobičajene za ovo doba godine, u pedijatrijskim čekaonicama u domovima zdravlja širom zemlje zabeležen je nešto veći broj dece koja se javljaju zbog sumnje na ovčije boginje - varičele. Karakteristična za ovu bolest jeste pojava osipa po telu, crvenih tačkica koje se pretvaraju u vodene plikove. Pedijatri kažu da u većini slučajeva ova bolest protiče lako i da je najvažnije održavati dobru ličnu higijenu.

Godišnje se u našoj zemlji registruje između 35.000 i 50.000 slučajeva, a zaključno sa septembrom ove godine Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ prijavljeno je 32.446 obolelih. Infekciju izaziva virus varičela-zoster iz grupe herpes virusa. Najčešće se javlja u formi epidemija, naročito u dečjim kolektivima, jer se virus varičele lako prenosi vazduhom, kapljičnim putem i neposrednim dodirom sa obolelim koji luči virus u sekretu disajnih puteva i u sadržaju mehurića na koži. (B. Caranović)

GOJAZNOST UBIJA

STATISTIKA pokazuje da osim sa kičmom i stopalima, deca imaju i sve više problema sa težinom. u Srbiji je skoro svaki peti odrasli stanovnik gojazan, a petina dece i mladih uzrasta od sedam do 19 godina ima prekomernu telesnu masu. Sve ovo predstavlja porast u onosu na deceniju ranije. Podatak Svetske zdravstvene organizacije kaže da se gojaznost u svetu udvostručila od 1980. godine. Pre pet godina više od 10 odsto svetske populacije bilo je gojazno, pre dve godine - više od 40 miliona dece predškolskog uzrasta je bilo gojazno, a ove godine na listi vodećih uzroka smrti od nezaraznih oboljenja našle su se i fizička neaktivnost i gojaznost, sa šest i pet odsto udela.

NERAZVIJENI

TELESNA razvijenost učenika se takođe kroz duži niz godina zadržava na nezavidnom nivou, sa 18,4 odsto školske dece sa nezadovoljavajućom telesnom razvijenošću - podatak je Instituta „Batut“. - To praktično znači da skoro svako peto dete školskog uzrasta pokazuje odstupanje u telesnoj razvijenosti, visini, težini. Skoro trećina školske dece pokazuje odstupanje od normalne uhranjenosti.