Niš traži svoj javni servis

ODBORNICI vlasti i opozicije u Nišu jednoglasno su usvojili inicijativu kojom od Vlade Srbije i Narodne skupštine traže izmenu propisa kako bi se Niškoj televiziji (NTV) omogućilo da postane regionalni javni servis. Namera Nišlija je da se spreči privatizacija ove televizije jer su se privatnici pokazali kao loše gazde lokalnih medija.

Koliko su ozbiljni u ovoj nameri govori i to da su spremni i na zakazivanje referenduma, na kom bi se žitelji juga Srbije izjašnjavali da li žele da imaju javni servis, ukoliko nadležni ne uvaže njihovu inicijativu. Nameravaju da od Vlade Srbije i parlamenta zatraže izmenu Nacrta zakona o javnom informisanju, kada ovaj propis posle brojnih provera državnih tela i stručnjaka iz Brisela stigne u skupštinsku proceduru.

Ukoliko bi bio usvojen, ovakav amandman značajno bi izmenio suštinu predloženog teksta zakona. Ministarstvo kulture smatra da regionalni servisi ne treba da postoje, jer za njih u budžetu nema novca.

- Nišlije imaju pravo to da traže, ali još od usvajanja Medijske strategije, iz Brisela su izražavali zabrinutost oko toga kako bi regionalni javni servisi bili finansirani. Imamo problem i sa finansiranjem Radio-televizije Srbije i javnog servisa Vojvodine, a tek ne bismo imali sredstava za nove javne servise - objašnjava za „Novosti“ Saša Mirković, pomoćnik ministra kulture zadužen za medije. - Treba da sačekamo konačan tekst zakona, koji će ići pred članove Vlade i poslanike, ali i da sagledamo realne finansijske mogućnosti.

Sa druge strane, direktor Niške televizije Boban Rajković i glavni i odgovorni urednik Lora Nikolić, pojašnjavaju da i građani juga Srbije imaju pravo na javni servis.

- Ne spasavamo radna mesta niti nam je cilj da budemo na teret građanima ali je činjenica da smo kadrovski, programski i tehnički opremljeni da budemo javni servis. Imamo programe na romskom, makedonskom, bugarskom i znakovnom jeziku. Iz budžeta dobijamo 48,5 miliona dinara, što je u odnosu na druge gradove najmanji iznos. Takođe, to je proporcionalno manje nego što dobijaju kolege iz privatnih medija - kaže direktor Boban Rajković, koji podseća da se Nišlije od 2007. godine bore protiv privatizacije ovog medija. Prikupili su i 35.000 potpisa pre nekoliko godina. On ukazuje da je dosad privatizovano 56 lokalnih televizija i radio-stanica ali da je samo jedna, i to u Srbobranu, nastavila svoju delatnost.

- Nemamo atraktivan prostor u vlasništvu, ali imamo uticaj. Pitanje je da li bi to neko kupio i po kojoj ceni. Ukoliko se ne privatizujemo, po nacrtu ovog Zakona, sledi nam gašenje. Pored niške Skupštine podržaće nas i parlamenti okolnih opština, tako da će iza ove inicijative i zvanično stati ceo region - kaže Lora Nikolić.

Jedinstven stav po ovom pitanju imaju političari vlasti i opozicije, koji smatraju da se na ovaj način zalažu za decentralizaciju Srbije i ravnomerni razvoj.

Igor Novaković (SPS) kaže da Niš mora da dobije sve što dobija i Novi Sad.

- Ne možete da Novom Sadu date dva televizijska kanala i tri radio-kanala, a Nišu ništa. Ne mogu da postoje televizije u Beogradu, a da ne postoji Niška televizija. Treba da postoje ili svi, ili da ne postoji niko - ističe Novaković.

Inicijativu Nišlija podržali su i Sindikat novinara Srbije, Kragujevačka inicijativa i Koalicija zaposlenih u medijima, čiji je član i Sindikat Studija B. Oni su pozvali Ministarstvo kulture i informisanja da „najozbiljnije razmotri ovu opravdanu inicijativu i da uvaži stavove izabranih predstavnika građana, stručne javnosti i strukovnog udruženja koje ima najveći broj članova“. Iz ovih organizacija podsećaju da je postojanje regionalnih javnih servisa predviđeno Medijskom strategijom koju je usvojila Vlada, a da je pravo lokalnih samouprava da budu osnivači medija garantovano najvišim pravnim aktom, Ustavom Srbije.