KADA dobiju diplomu i radnu knjižicu, tek malobrojni građani Srbije radi su da se ponovo late knjige ili kompjutera, da upišu kurs, pohađaju seminar ili plate privatne časove. Svega 16,5 odsto odraslih, starosti od 25 do 64 godine, dodatno se obrazuje, formalno ili neformalno. Među njima se četiri odsto formalno školuje, na postdiplomskim studijama ili prekvalifikacijama.

Ovo je pokazala Anketa o obrazovanju odraslih u Srbiji, čije rezultate je u utorak objavio Republički zavod za statistiku. Istraživači Zavoda prvi put su kod nas pravili ovakvu anketu, a ispitano je 4.138 građana odabranih metodom slučajnog uozorka.

A od ovog malog broja onih koji „rade na sebi“, gotovo 40 procenata ide na kurseve i privatne časove. Ne bi mnogi verovatno ni to, nego je kod tri četvrtine ovih aktivnosti organizator poslodavac. Pa kada firma plaća, a i često je obuka uslov za ostanak na nekom radnom mestu ili za unapređenje - naši ljudi onda lakše pristanu da uče.

Istraživanje je pokazalo da u celoživotnom obrazovanju najčešće učestvuju muškarci starosti od 25 do 34 godine, sa završenim visokim obrazovanjem, koji su zaposleni i žive u gradu.

Kao argument za to što nisu pohađali nikakve obuke, ispitanici su najčešće naveli porodične obaveze, zdravstveno stanje ili starost i to što su im časovi skupi.

Za celoživotno učenje obično se odlučuju vlasnici fakultetskih diploma i mnogo više oni koji su zaposleni od nezaposlenih.

Po ovako niskoj stopi obrazovanja odraslih opet smo se našli na evropskom začelju. U zemljama članicama EU čak 40 odsto odraslih se na neki način usavršava i obrazuje. Goru statistiku od nas imaju samo Grčka i Rumunija.

ENGLESKI DOMINIRA

ČAK 62,6 odsto anketiranih govori jedan strani jezik. Gotovo dve trećine govore engleski, na drugom mestu je ruski, pa nemački, francuski. Jedan od nalaza istraživanja je i da 90 odsto odraslih u Srbiji ne učestvuje u političkom i društvenom životu.