Trećina romske dece ne zna srpski

AKO uopšte krenu u školu, romska deca se upisuju tek sa 10-11 godina. Često nisu spremna za redovnu nastavu jer nemaju šta da obuku, gladna su, ne znaju da drže olovku, a trećina njih nedovoljno poznaje srpski jezik! Zato su često bila upućivana u specijalne škole. Sve ovo se navodi u najnovijem godišnjem izveštaju “Praksisa”, posvećenom marginalizovanim društvenim grupama, koje je pokazalo i da 40 odsto njih ima probleme sa čitanjem i pisanjem.

“Najveći neuspesi u oblasti prava na obrazovanje povezani su sa velikim brojem romske dece koja ne upišu ni osnovnu školu ili napuštaju školovanje pre nego što je okončaju. Deca iz neformalnih naselja ili ona koja nemaju dokumenta ne dobijaju čak ni pozive za upis u prvi razred, a opštine nemaju o njima nikakve podatke”, navodi se u izveštaju.

Trenutno je nerešiv problem i to što pravno nevidljivi mališani, odnosno oni koji nemaju dokumenta jer nisu dobili jedinstven matični broj, mogu da pohađaju samo osnovnu, ali ne i srednju školu. Tako, čak i kada neko iskoči, birokratija ga brzo spusti dole, u bedu i siromaštvo. Isključenost ove dece iz sistema obrazovanja čini da oni ostanu u začaranom krugu, živeći često u nehumanim uslovima, bez minimuma sredstava za preživljavanje, bez mogućnosti da se zaposle i steknu krov nad glavom. Pošto odrastaju u pravno nevidljivim porodicama, nemaju pravo ni na socijalnu pomoć.

Ali, i sama romska deca žalila su se da ih roditelji teraju da napuste školu da bi im pomogli da zarade, zbog rane udaje ili da čuvaju mlađu braću i sestre.

“U školama koje pohađaju pretežno romski učenici dešava se da kvalitet nastave stalno opada, neromska deca se sve ređe u njih upisuju ili se ispisuju... Jednom rečju, vlada segregacija. Ilustrativan je primer OŠ ’Jovan Jovanović Zmaj’ u Surdulici, izmešteno odeljenje u Masurici, gde je jedino romskoj deci zabranjeno da ponesu kući udžbenike koje su besplatno dobili od škole, sugerisano im je da u svakom trenutku mogu da napuste nastavu, raspoređena su da sede isključivo u poslednjim klupama sa drugom romskom decom”, stoji u izveštaju. Zbog ovog slučaja “Praksis” je podneo protiv škole i direktora pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti, koja je utvrdila postojanje posredne diskriminacije.

Izvor većine problema ne samo za romsku populaciju, već i za najsiromašnije žitelje interno raseljene sa Kosova i Metohije čije su matične knjige uništene, jeste nepostojanje jedinstvenog matičnog broja. Od kad je pojednostavljen postupak za dobijanje dokumenata, pre skoro dve godine, veliki broj ljudi, uz pomoć dva svedoka, uspeo je naknadno da se upiše. Međutim, ovi postupci dugo traju, od četiri meseca do godinu dana. Tako je “Praksis” do kraja oktobra ove godine pokrenuo 51 postupak, ali je rešeno svega njih 15. I dalje se, kako kažu, ne poštuje zakon da svako dete ima pravo da bude upisano u matične knjige odmah po rođenju, bez obzira na to da li su mu upisani roditelji. Tako se “regrutuju” novi pravno nevidljivi.