Padaju na nos da bi bile super-mame

ONA radi od osam do deset sati dnevno, trči u supermarket na putu do kuće, bira nove igračke i sa velikim osmehom ulazi na vrata svog doma. Postavlja ručak koji je sinoć skuvala, vežba slova sa prvencem, a u isto vreme glumi psa ili prase, jer to zasmejava njenog mlađeg sina. Sledi tuširanje, pa priča za laku noć. Ako ne zaspi na poslednjem redu „Tri praseta“, možda joj ostane neki sat da se posveti mužu ili samo sebi. Sutra, sve iz početka. Uz to, ona je u strahu da li će uspeti da bude dovoljno dobra. U svemu.

Ovako izgleda kroki nove srpske mame. Nedavno istraživanje Kreativne agencije „Mekken Beograd“ - „Istina o novoj srpskoj mami“ pokazalo je da 79 odsto majki smatra da postoji preveliki pritisak na njih da moraju da postignu sve na svim poljima. Današnja mama smatra se nekom vrstom heroine, prozivaju je za „ženu zmaja“, ali sa druge strane mnogi sociolozi i psiholozi pitaju se - nije li ona, zapravo, mučenica!

- Nisam siguran koliko današnja mama želi da bude sve to, a zapravo koliko mora i koliko joj je takva uloga nametnuta - kaže Vlajko Panović, specijalista kliničke psihologije.

- Savremenoj majci se obaveze nameću, a po pravilu otac ostaje bez njih. Realnost je da su više od polovine današnjih majki samohrane. Žena je uplašena majka, za svoju decu, za egzistenciju, da li će joj čedo bezbedno stići od kuće do škole, da li će zadržati posao, da li će zadovoljiti sve zahteve.

Ista ta supermama nema nikakvu socijalnu niti zaštitu ako je otac nasilnik, ako se razvede vodiće rat za alimentaciju.

- Kao takva, mnogo je manje heroina, a mnogo više žrtva okolnosti u srpskom društvu - smatra Panović.

- Glavne brige današnjih majki jesu da će im dete upasti u loše društvo, pa tako 57 odsto njih strahuje od toga, dok 45 zazire od bolesti, a trećina da „sutra“ neće naći dobar posao - podatak je iz studije „Mekkena“.

- Oko 30 odsto majki strepi da će dete početi da se drogira, a 22 odsto - da neće pronaći odgovarajućeg partnera.

Istraživanje međunarodne organizacije za prava deteta „Save the children“, koje je merilo „indeks majčinstva“ u 43 zemlje, u tri zemlje u regionu teže je biti mama nego u Srbiji. Neki od kriterijuma koji su se gledali su dostupnost obrazovanja, visina primanja, zastupljenost žena u vlasti, zdravstvena zaštita majke i deteta, upotreba kontracepcije...

Prema rečima Dragane Ćorić, iz Udruženja „Roditelj“, žena danas nije samo majka, supruga, saradnica, koleginica. Ona je u savremenim uslovima izašla iz okvira svojih „tradicionalnih zanimanja“, pa zato više ne nosi samo bele mantile, nosi uniforme vojske i policije, one voze tramvaje, taksije... otkrivaju lek protiv anemije ili raka.

- Žena danas mora dodatno da se bori i protiv svih stereotipa i predrasuda koji se vezuju za njeno krhko psihofizičko stanje i posebno za njenu reproduktivnu ulogu - kaže Ćorić.

- Majčinska uloga sve ove impulse žene samo još više pojačava, kao i njen senzibilitet u svakom smislu. Stojim na stanovištu da je svaka žena danas, žena zmaj, jer u roku od 24 sata balansira sa svojom ulogom zaposlene, majke, supruge i uspeva, veoma retko, da ostvari svoje slobodno vreme samo i isključivo za sebe. To nije danas samo savremena srpska ili evropska žena, taj trend je postao globalne prirode.

Koliko se, međutim, ovdašnja roditeljka razlikuje od žene u razvijenom svetu, koliko je njen maraton sa više prepreka, pokazuje „Mekken“ istraživanje, rađeno na ispitanicama u Srbiji, zemljama Centralne i Istočne Evrope.

- Globalne mame su uz pomoć tehnologije spojile sve uloge - kaže Katarina Pribićević, psiholog i direktor strateškog planiranja „Mekken“ Beograd.

- Moj utisak je da žene pokušavaju da postignu više od onoga što je moguće. A treba da shvate da je dovoljno biti samo dovoljno dobar u svakoj ulozi. Uvek nešto mora malo da trpi. Sa druge strane, čini se da okolina od majki to i očekuje, te sve informacije koje dobijamo iz sveta lepote, iz sveta poslovanja, iz sveta majčinstva, treba uklopiti i ne misliti da negde grešimo. Potpuno je prirodno da sa takvim pritiskom, koji su mame ponajviše same sebi kreirale, imaju i mnogo nesigurnosti.

Međutim, smatra Pribićević, ovdašnja mama još nije uspela da integriše sve svoje uloge, poput „koleginica“ iz sveta, već iz jedne ulazi u drugu - kao da igra igru školice, skačući sa jednog polja na drugo, prema unapred postavljenim prioritetima.