Za hleb i mleko nema 102.662 dece

U okeanu od milijardu i sto miliona ljudi koji na planeti žive u krajnjem siromaštvu, brojka od oko 720.000 bednih u Srbiji deluje kao kap. Ali kada se uporedi sa brojem stanovnika, ispada da je u našoj zemlji svaki deseti apsolutno siromašan i mesečno živi sa manje od 83 evra! Jedan odsto bukvalno nema šta da jede.

Najteže se živi na jugu zemlje, ali se nemaština, kao zaraza, širi i na krajnji istok i zapad. Neke od najnerazvijenih opština srećemo i u, tradicionalno najrazvijenijoj, Vojvodini. Samo u Kuršumliji 2.500 građana traži obroke iz narodne kuhinje, ali para se u opštinskoj kasi nađu za njih 950. Najteže su pogođeni stariji od 65, nekvalifikovani radnici i deca do 13.

Mračne brojke iz godine u godinu rastu. Pre samo pet godina, pomoć državnih institucija tražilo je 489.179 dece i odraslih. Prošle - 631.703. Koliko je, u stvari, siromašnih, niko ne zna, jer je država sa poslednjim podacima izašla pre tri godine, podseća Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu:

- A od tada ne samo da raste broj siromašnih, nego se oni pojavljuju i u novim kategorijama. Recimo, među zaposlenima. Sve je više onih koji ne mogu da žive od plate, i sve ih je više među gradskim stanovništvom.

Zabrinjava podatak da, prema zvaničnoj statistici centara za socijalni rad, čak 102.662 dece odrasta u porodicama koje bukvalno ne znaju da li će sutra imati za hleb i mleko. Tamna brojka je daleko veća, pa su procene Ranke Savić iz skupštinskog Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu isključenost i smanjenje siromaštva, još početkom godine bile da je 140.000 dece do 13 godina siromašno, a svaki drugi mlađi od 25 nezaposlen. U bedi živi i 70 odsto invalida, ali i 300.000 starih.

- Siromašan je i veliki procenat poljoprivrednog stanovništva, ali mi ih prosto ne vidimo. Njihovo siromaštvo je drugačije, navikli su na niski standard. Nikom se ne javljaju za pomoć, u mnogim krajevima se traženje pomoći čak smatra sramotom. Stopa siromaštva na selu duplo je veća nego u gradu - kaže Cvejić.

On iznosi još niz dramatičnih podataka: naša zemlja je u recesiju ušla sa stopom nezaposlenosti većom od 25 odsto, što su druge zemlje „dostigle“ tek posle dve-tri godine krize; šampioni smo po stopi neaktivnog stanovništva - onog koje niti radi, niti traži posao; imamo ogromnu stopu izdržavanih lica; Srbija je u drugoj kategoriji po broju doznaka iz inostranstva, koje čine 12 odsto bruto društvenog proizvoda...

Na sve ovo postavlja se pitanje da li je država u stanju da odgovori socijalnim potrebama građana, i da li broj siromašnih raste brže od njene mogućnosti da ih, makar minimalno, opsluži. U državnoj administraciji kažu da daju svoj maksimum. Stručnjaci misle da je država daleko od ispunjavanja svoje socijalne funkcije, jer ekonomija tavori.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike podsećaju da siromaštvo i socijalna isključenost postoje i u razvijenim državama, i da je čak i u najrazvijenijim broj beskućnika poražavajući. Takođe primećuju da je u većini zemalja u tranziciji tokom poslednje decenije došlo do dramatičnog porasta siromaštva, uz veliku nezaposlenost i sve izraženiju nejednakost. Kod nas je evidentno i apsolutno siromaštvo, kad je otežano održavanje golog života, i relativno - kada je moguće zadovoljiti samo osnovne ljudske potrebe. Vrste pomoći su razne - od dečjeg dodatka, preko stalne ili povremene pomoći porodicama i pojedincima, pomoći narodnim kuhinjama, pomoći u namirnicama...

Prema statistici Ministarstva, u trenutku stupanja na snagu Zakona o socijalnoj zaštiti (pre dve godine) broj porodica korisnika prava na materijalno obezbeđenje bio je 76.998 (odnosno 194.168 ljudi). U oktobru 2013. godine 108.212 porodica koristilo je pravo na stalnu novčanu pomoć (275.247 osoba).

- Povećanje obuhvata porodica pokrivenih ovim pravom je očigledno. Za oktobar je iz budžeta za novčanu socijalnu pomoć izdvojeno 1.136.598.460 dinara - kažu u Ministarstvu.

A pomoć se kreće od 7.628 do 30.000 dinara, zavisno od broja članova domaćinstva. Šestočlane porodice primaju i do 30.000.

- Naša država neprekidno ulaže napore da smanji siromaštvo i socijalnu isključenost ljudi koji trpe oskudicu, no to je mukotrpan proces - kaže Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu. - Šta je u krizi moguće učiniti? Na primer, veoma je važno da socijalne službe ne budu tek administratori, puki dodeljivači pomoći. Siromašnima treba ukazivati na mogućnost da izađu iz začaranog kruga siromaštva, što znači da je neophodno usredsrediti se na najmlađe naraštaje. Kako da današnja deca siromašnih ne postanu siromašni roditelji uboge dece, kako da raskinu okove siromaštva - na to društvo mora da im ukazuje.

Cvejić ocenjuje da je država dobro „pokrila“ kategoriju dece socijalnom pomoći, ali je broj „pokrivenih“ porodica mali:

- Cilj svake države je da ima što manje takvih korisnika i da što više njih dobije posao. A kod nas su aktivne mere zapošljavanja slabe, a javni radovi doživeli su debakl. Iz doba socijalizma nasleđen je dobar kadar, očuvan je standard jednakosti, ali džaba kad država nema para.

TREĆINA JEDVA PREŽIVLjAVA

U Sindikatu „Nezavisnost“ izašli su sa mnogo sumornijom slikom od zvanične statistike, pa tvrde da je čak trećina žitelja Srbije siromašna. Jer, kod nas je granica bede toliko niska da se siromašnim smatra samo onaj ko umire od gladi, a ako bi se prag samo za nijansu povećao, sa 10 došlo bi se na 30 odsto ubogih.

BROJKE

631.703 osobe primale socijalnu pomoć prošle godine

102.662 dece nema za hleb i mleko

300.000 starih na rubu egzistencije