Za porodicu Surlandžis iz Pirota, slobodno se može reći da su familija sa dve otadžbine: Srbija, u kojoj žive, i Grčkom, odakle su poreklom. Ovi ugledni Piroćanci decenijama brinu o spomeniku koji povezuje dve zemlje i dva naroda. O grčkom vojničkom groblju u Pirotu koje je nastalo u godinama posle Prvog svetskog rata i u kom počivaju ostaci 358 grčkih vojnika i oficira, koji su krajem Velikom rata stradali u okolini Pirota.

Amanet su nasledili od jedne Grkinje, Katine Levandis, koja se tokom Prvog svetskog rata, kao bolničarka, zaljubila u pirotskog narednika Jovana Stankovića, da bi se posle „razmirice“ udala za njega i postala pirotska snaha. Jovan i Zoran Surlandžis, sa porodicama su i ove jeseni uz visoke vojne i državne zvaničnike, bili na komemoraciji kraj monumenta od belog mermera, koji simbolizuje stradanje grčkih vojnika u prijateljskoj Srbiji, njihovoj novoj otadžbini.

- Katina Levandis je umrla 1973. godine i od tada smo praktično mi preuzeli brigu o ovom spomeniku. Najpre naš otac, koji je poreklom Grk, a zatim, posle smrti majke, brat Zoran i ja. Znam da će ovu nesvakidašnju tradiciju, koja obavezuje, preuzeti naši potomci, koji su sa nama ovde počeli da dolaze od kad su prohodali - kaže Jovan, koji ima dva sina.

Mlađi brat Zoran ima jednog sina. Kaže da redovno obilaze spomenik i grobove mrtvih ratnika, koji su sahranjeni kraj spomenika 7.610 Piroćanaca, stradalih u istom ratu. Najveći broj Grka koji je te 1918. godine od zime i boleština stradao u okolnim pirotskim selima je iz Patrasa. On se vraća na priču o Katini Levandis, koja je formirala groblje i na obavezu svake vrste prema toj ženi, ali i ratnicima.

- Kao pirotska snaha, Katina je godinama sakupljala ostatke svojih i naših zemljaka po okolnim selima: Temskoj, Suvodolu, Gnjilanu... Na kraju je formirala vojničko groblje, a ondašnja država je taj komad zemlje poklonila Grčkoj u znak zahvalnosti zbog zajedničkog učešća u ratu i zajedničke borbe.

BRINU I MEŠTANI

KRSTOVI spomenika u obliku slova „T“ napravljeni su od belog grčkog mermera, koji je za tu priliku dopremljen iz naše postojbine. Za pohvalu je i odnos meštana prema ovom spomeniku. Ovde dolazimo decenijama, ali ne pamtim da je nekada, bilo čime spomenik naružen - zaključuje Zoran Surlandžis.