NA sam dan atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu, 28. juna 1914 godine, Nedeljko Čabrinović, blizak saradnik Gavrila Principa, je uhapšen na licu mesta i zatvoren u Sarajevu. Njegovog oca Vasu Čabrinovića su žandari odmah sproveli u Trebinje, a majku sa ostalom decom proterali iz Sarajeva. Osveti bečkog dvora tu nije bio kraj.

- Nedeljkovu babu su odmah obesili, bez ikakvog suđenja, a majku sa četvoro dece proterali u logore preko Trebinja do logora kod Bosanske Krupe i Osijeka - prepričava Gavrilo Princip Treći iz Lukavice kazivanja Dušana Čabrinovića, Nedeljkovog brata.

U oktobru 1914. godine, žandari su majku Nedeljka Čabrinovića sa ostalom decom strpali u logor u Žegaru kod Bosanske Krupe. Izbavio ih je mladi učitelj Milan Glibonjski, koji je decu smestio u jednu srpsku porodicu u Osijeku. Nedeljkova majka je bila hrabra i odvažna žena, koja se žrtvovala za svoju decu. Umrla je posle Prvog svetskog rata i sahranjena na Osiječkom groblju sa svim vojnim počastima. Nakon dve godine 1920. ekshumirali su je i dopremili u Sarajevo, gde je sahranjena u porodičnu grobnicu.

Atentator Nedeljko Čabrinović rođen je u Sarajevu 1895. Otac Vaso je bio vlasnik kafane u Sarajevu i izrodio je devetoro dece. Nedeljko je bio najstariji. Osuđen je na 20 godina teške tamnice u zloglasnoj kaznionici Terezin, gde je umro u zimu 1916. Nije imao svoju porodicu.

- U vreme atentata, Nedeljko Čabrinović je bio već završen tipograf i radio je u Beogradu. Pre polaska u Bosnu oprostio se s Milicom Racković, grafičkom radnicom, svojom simpatijom, poklonivši joj Tipografski kalendar za uspomenu, s napomenom: O meni ćeš čuti za neki dan - tvrdi novinar Goran Pržulj, autor knjige o sarajevskim atentatorima.

Na premijeri filma "Sarajevski atentat" 1976. godine i tada mladi glumac Radoš Bajić, koji je igrao Nedeljka Čabrinovića, čuo je od njegove sestre Hristine, da su Nedeljkove poslednje reči bile: "Idem na put sa kog se neću vratiti"!

- Otac Nedeljka Čabrinovića, Vaso je u rodnom Trebinju bio zatvoren do kraja Prvog svetskog rata. Posle rata Vaso je uz teške muke i traganja uspeo preko Crvenog krsta da sakupi preostalo petoro dece, od kojih su četiri bile ćerke i jedan sin - kazuje Gavrilo Princip Treći.

U to doba je mlađa sestra Vuka Čabrinović, pohađala u Karlovcu učiteljsku školu. Ona je tek posle rata, kao sestra atentatora, dobila stipendiju i otišla u Prag na studije medicine. Za njom je kasnije otišla na školovanje i mlađa sestra Hristina. Sestra Rosa Čabrinović je dobila stipendiju kraljice Marije i otišla je u Englesku, gde je završila, kako se tada zvalo, Nudiljsku školu. I kada se vratila iz Engleske, bila je određena da neguje bolesnog patrijarha Varnavu.

- Kao priznanje za svoj trud oko patrijarha Varnave, sestra Rosa Čabrinović je dobila zlatni "lonžin" sat, koji i danas postoji i još uvek radi. Jovanka se zaposlila u pošti kao činovnik i kasnije se udala, a najmlađeg Dušana je školovala najstarija sestra Vuka. On je u Beogradu u internatu kod Sime Miloševića završio geodeziju - otkriva Goran Pržulj.

Najstarija ćerka Vuka Čabrinović, kasnije udata Branisavljević, bila je lekar i nije imala dece. Druga ćerka Jovanka Kosovljanin je rodila tri ćerke i preselila se da živi sa mužem u Slovačku. Treća ćerka, odnosno sestra Nedeljka Čabrinovića je bila Hristina Prager, koja nije imala dece, a četvrta Rosa, udata Simić, imala je jednu ćerku Jovanku, koja je umrla. Nedeljkov brat Dušan Čabrinović je iza sebe ostavio sina Nedeljka, koji živi u Makarskoj i ćerku Ranku Čabrinović, koja danas živi u Sarajevu.

Kada se otac Vaso Čabrinović, posle smrti supruge u Sarajevu, oženio popadijom Savkom Marjanović, sa njom je imao još troje dece, tako da su Čabrinovići uspeli da se spasu od bečkog zatiranja porodice.


SMRT OD USTAŠA

Atentator Muhamed Mehmedbašić je rođen 1886. godine u Stocu. Jedini je uspeo da pobegne iz Sarajeva preko Crne Gore, u Srbiju gde se pridružio, kao dobrovoljac, Tankosićevim četama. Progonjen je i od Kraljevine Jugoslavije, jer je osuđen na Solunskom procesu, ali pomilovan je 1919. godine kada se vraća u BiH. Za vreme NDH umro je od posledica ustaškog batinanja 1943. godine.


NEMA VIŠE GRABEŽA

Vrlo blizak Gavrilu Principu, atentator Trifko Grabež je rođen 1885. u Palama kraj Sarajeva. Sa Principom se upoznao u Beogradu gde su išli u istu gimnaziju i čak delili stan. Uhvaćen je u pokušaju bega i osuđen na 20 godina u robijašnici Terezin, gde je i umro u jesen 1916. godine. O njegovim izgnanim članovima porodice i potomcima se ne zna ništa, jer na Palama više nema Grabeža.