Princip postao Jevrejin i Arapin

ISTORIČARKA Margaret Mekmilan je u Vašingtonu prošle nedelje Srbiju s početka 20. veka uporedila s Iranom „državom - sponzorom terorizma“, a Gavrila Principa s islamskim bombašem samoubicom. Njen nastup dobio je veliki publicitet, jer je reč o oceni oksfordskog profesora i člana Instituta za istorijsku pravdu i pomirenje sa sedištem u Hagu, čijim izvršnim odborom predsedava Ričard Goldston, bivši glavni tužilac Tribunala.

Kvalifikacije su izrečene na promociji knjige „Sprečavanje novog velikog rata: lekcije iz 1914“, što asocira da „srpska opasnost“ po svetski mir još vreba. Sociolozi smatraju da je reč o zloupotrebi naučnog autoriteta radi revizije istorije.

- Ovakva neukusna poređenja nisu ništa novo, pa i nacisti su Gavrila Principa proglasili Jevrejinom i masonom kad im je trebalo. Reč je o staroj habzburškoj matrici po kojoj su Srbi „orijentalni primitivci, zaverenici i kraljoubice“ koji se moraju pacifikovati silom jer su opasnost po mir. Formalni povod za ovakve istupe je stogodišnjica Sarajevskog atentata, a suština je da sile koje su zapalile Balkan devedesetih žele sada da operu ruke, kao Nemačka i njeni saveznici između dva rata - kaže sociolog dr Slobodan Vuković, dugogodišnji upravnik Centra za sociološka istraživanja.

On ističe da je Srbija pogodna da se okrivi jer je mala i siromašna. S druge strane, ona čak i takva predstavlja simbol otpora imperijama.

- Simbol ne može da se uništi vojnim i ekonomskim merama, pa se primenjuje revizija istorije. Još tokom Prvog svetskog rata Nemačka i Austrija stvorile su veliki tim naučnika sa zadatkom da odgovornost za rat svale na Srbiju, a njihove teze slušamo i danas. Ti „naučni autoriteti“ su utvrdili da za Sarajevski atentat odgovornost snose svi Srbi kao „zaverenički narod“, a nedavno i od Martija Ahtisarija slušamo da su „Srbi krivi kao narod“ - objašnjava dr Vuković.

Problem revizionista istorije su svedoci događaja čiji iskazi kvare unapred kreiranu sliku. Naročito ako je reč o važnim ličnostima kakav je bio Leo Pfefer, istražni sudija u Sarajevskom procesu. Revizionisti namerno zanemaruju njegovu knjigu „Istraga o Sarajevskom atentatu“ 1938. u kojoj je kao neposredni svedok razotkrio manipulacije austrougarskih vlasti s ciljem da se Srbija bez dokaza okrivi za rat. Pre svega on objašnjava da „mladobosanci“ nisu bili „velikosrbi“ već idealisti koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni ili Srbohrvati, inspirisani panslovenskim i levičarskim idejama. Ovo delo je utoliko vrednije jer ga je pisao austrougarski činovnik penzionisan 1919. upravo zbog učešća u Sarajevskom procesu, zbog čega je godinama pominjan u najcrnjem kontekstu.

- Ova istraga mi je bila najteži i najnaporniji posao u životu. I ne samo to, već i najnezahvalniji posao koji je zapečatio sudbinu mog života. Ali šta sam ja prema milionima koji su u ratu stradali. Bio sam odmah svestan važnosti ove istrage kao i toga da će se o njoj kad-tad mnogo raspravljati, pogotovo kad sam saznao da se namerava da se istraga iskonstruiše da bi poslužila kao povod za rat protiv Srbije - posvedočio je Pfefer 1938. kad je Hitler odbacio Versajski ugovor, a bivše sile pobednice Antante se klanjale pred Trećim rajhom.

U to vreme Vinston Čerčil je javno osuđivao postavljanje spomen-ploče „varvarinu“ Principu u Sarajevu, a Pfefer je za atentat optužio moćnike iz „ratne struje“ Austrougarske.

- I u vreme istrage sam bio uveren, a i danas, da su određeni krugovi Austrougarske morali pogodovati tom atentatu, koji su onda iskoristili za rat protiv Srbije - tvrdio je Leo Pfefer.

On je isticao čudnu ulogu maršala Poćoreka, koji je posle prvog atentata neobjašnjivo zaustavio Ferdinandovu kolonu i vratio je tačno ispred atentatora Principa.

- Iako me je svetski rat zatekao pri vođenju istrage bio sam uveren i onda, kao i danas, da Sarajevski atentat nije izazvao rat već da je bio samo baklja koja je potpalila složenu lomaču ukrštenih interesa - pisao je Pfefer.

On je otkrio i identitet jednog od najvećih manipulatora istorijom, tajanstvenog nemačkog profesora Farosa, čija je knjiga „zvaničnih stenograma“ sa Sarajevskog procesa 1917. dokazivala da su krivci za rat Srbija, Rusija i francuski masoni. U predgovoru knjige berlinski profesor Jozef Koler je lansirao tezu o kolektivnoj krivici Srba: „Sarajevski atentat nisu izvršili samo atentatori, postojala je cela zaverenička atmosfera jednog naroda u kojoj su oni živeli i disali.“

- Isti pater Puntigam je izdao posle rata u Francuskoj obimnu knjigu o glavnoj raspravi o atentatu, u kojoj dokazuje umešanost slobodnih zidara - otkrio je Pfefer. - Tad je utvrđeno da je Puntigam dobio od zvaničnika dokumentaciju o atentatu, a po objavljivanju knjige pod pseudonimom Faros austrougarski car Karlo ga 1917. odlikuje Ordenom ratne krune.

Ipak, šteta se nije mogla ispraviti jer su nacisti koristili Puntigamov falsifikat za dalje fabrikovanje optužbi.

- Opšte je poznata stvar da je ubica nadvojvode Franje Ferdinanda i njegove supruge Jevrejin i mason tj. slobodni zidar Gabrijel Princip. On je sa svojim drugovima i saučesnicima pripadao zloglasnoj jugoistočnoj evropskoj organizaciji „Narodna odbrana (Crna ruka)“, tajnom beogradskom okruženju koje je kao i sva tajna udruženja balkanskih država bilo u najneposrednijoj vezi sa Rimom i Parizom. Do današnjeg dana sva ova udruženja nisu ništa drugo nego filijale lože Velikog Orijenta u Parizu - objavio je tiražni „Folkišer beobahter“, zvanični list Hitlerove stranke, 8. januara 1936. u tekstu „Slobodno zidarstvo u istoriji“. Ove besmislice dve godine kasnije ponavlja i nacistički list „Šturmer“ (jurišnik).

- Pater Puntigam je hteo Sarajevski atentat da iskoristi i jednim udarcem kompromituje zvaničnu Srbiju i masone, ali Hitler ide još dalje pa tome pridružuje još i Jevreje, pa tako Gavrilo ispade ne samo mason već i Jevrejin! Nemačkoj više nije bila potrebna teza o odgovornosti Kraljevine Srbije za atentat i Prvi svetski rat, ali je tim više bila potrebna teza o krivici slobodnih zidara i Jevreja - zabeležio je Cvetko Popović, jedan od preživelih „mladobosanaca“

Pošto svako vreme ima svoju viziju đavola, Gavrilo Princip iz Obljaja kod Grahova je od nacističkog „Jevrejina Gabrijela“ postao „crni Arapin“ u našim danima. Da li je reč o pripremi baklje za neku novu lomaču ukrštenih interesa, kako bi to rekao Pfefer? n

LAŽNA SRPSKA ARHIVA

Prljava igra revizije činjenica o Velikom ratu počela je još tokom Sarajevskog procesa, na kome se formalno sudilo atentatorima i pomagačima, a presuđivalo Beogradu. Kao dokaz priložena je i gomila dokumentacije koju je navodno zaplenila austrougarska vojska u spaljenoj varošici Loznici. Rudolf Cistler, jedini advokat odbrane koji je časno obavljao svoj posao, oborio je verodostojnost kompromitujuće srpske arhive.

- Kao najjači argument optužnice vadi se iz lozničkog spisa prepiska srpskog inspektora s komandantom Drinske divizije, u kojoj se kaže da se velikosrpska propaganda razvila u BiH i da se vrlo vešto maskira u različitim humanitarnim društvima u različitim institucijama. Nema pouzdanog dokaza da je ovaj dokument autentičan. Možda je, ad hok, prema potrebi, isfabrikovana u Loznici - posumnjao je Cistler, posle čega su mu i tužilac i sudija zapretili. Zbog raskrinkavanja prevare s hrpom prepiski koje je pisala ista ruka i tvrdnje da optuženi ne mogu da budu veleizdajnici jer je austrougarska okupacija BiH nelegalna i Cistler je osuđen na progonstvo.