Humanitarne donacije niko ne kontroliše

TEKUĆE račune na koje građani uplaćuju humanitarne priloge može u banci da otvori bilo ko, a gde novac sa njih odlazi ne kontroliše niko. Ovo bi, u najkraćem, bio rezime mini-istraživanja koje smo sproveli posle velike buke u javnosti nakon smrti male Tijane Ognjanović.

Pošto je preminula čekajući transplantaciju srca u Americi, slučaj je stigao do tužilaštva koje bi trebalo da raščivija da li su i gde nestale preostale prikupljene pare. Ako se ispostavi da su zloupotrebljene, maksimalna zaprećena kazna za ovu vrstu prevare ide do decenije zatvora.

Bez obzira na ishod, cela priča bi, slažu se sagovornici „Novosti“, trebalo da bude opomena državi da promeni zakonodavstvo i konačno ustanovi neku kontrolu, jer je broj prevara iz dana u dan sve veći.

- Odavno upozoravamo na mogućnost zloupotreba humanitarnih donacija, ali do danas ništa nije urađeno - kaže Veljko Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije. - Kada neko otvori račun na određeno ime, banka više nema mogućnost da kontroliše gde te pare idu. To je običan tekući račun koji neko može da zatvori kad hoće i pare diže onoliko puta i u koje svrhe hoće.

Zato Udruženje godinama predlaže da Ministarstvo finansija donese propis po kom bi to bili namenski, a ne obični tekući računi, i da osoba ne može sa njih po svom nahođenju da diže novac, već samo sa priloženim fakturama.

- Zbog nedostatka provere, kompromitovana je ideja humanosti - ističe Dugalić.

Koliko je zaista ideja kompromitovana možda najbolje pokazuje podatak da je dijaspora nekada bila najveći učesnik u humanitarnim akcijama, dok je sada učešće, zbog nepoverenja, prepolovila.

U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da je svaka banka po Zakonu o platnom prometu obavezna da poštuje tajnost računa, a pod tajnošću se smatraju podaci o stanju i prometu novca. Ona te podatke daje samo po nalogu suda, poreskog ili drugog nadležnog organa. U konkretnom slučaju tužilaštvu.

NBS je ovlašćena samo da vrši kontrolu platnog prometa kod banaka, a kontrolu obavljanja platnog prometa kod pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija. U prevodu, ni NBS ne može da kontroliše gde ide novac prikupljen za humanitarne svrhe.

- Privatni računi preko kojih se prikuplja novac građana za nečije lečenje u inostranstvu morali bi da budu dostupni javnosti - kaže poverenik Rodoljub Šabić, i dodaje da bi ta obaveza trebalo da se pretvori u zakonsku.

- Gde god se prikuplja novac građana, bez obzira po kom osnovu, principi moraju da budu transparentnost i odgovornost.

On je istakao da mu izgleda „nesporna moralna obaveza“ da se novac koji je ostao na računu kao nepotrošen vrati, da bi neko drugi dobio priliku da se leči.

- Ne treba sputavati humanost, ali država mora da učini dodatni napor da potrebu za prikupljanjem sredstava građana za nečije lečenje u inostranstvu umanji. Jedan od načina je da formira fondove za te namene - kaže Šabić.

Prema Krivičnom zakoniku Srbije, ako je novac namenjen za dobrotvorne svrhe korišćen u neke druge, to se tretira kao prevara, ali samo ako nadležni organi to i dokažu. Ukoliko je prisvojena korist manja od 450.000 dinara, kazne su novčane ili od pola godine do pet godina zatvora. Do milion i po dinara kazna je do osam godina zatvora, a preko milion i po - do 10.

Nema podataka koliko ljudi je gonjeno zbog „dobrotvornih prevara“, ali lane su podnete 2.544 krivične pijave za različite prevare, a osuđeno je 583 ljudi.