Rumuni sad besni zbog krsta

Povod za protestnu notu Rumuna, koja je dodala još jedan kamen na već poteško breme odnosa dveju država, poslužilo je osvećenje krsta u selu Podgorac kod Boljevca, koje su služili sveštenici Rumunske pravoslavne crkve. Reč je o seoskom zapisu koji je postavljen 20. oktobra u prisustvu nekoliko desetina vernika. Dunav su, ubrzo zatim, prešli glasovi o incidentima u ovom selu, pa čak i reakciji policije, koja je navodno želela da osujeti ovaj skup.

- Nikakvih problema u Podgorcu nije bilo - ispričao je za „Novosti“ žitelj ovog dela Srbije. - U pitanju je bio običan verski skup, kakvi se organizuju širom Timočke Krajine. Pominjalo se da je krst postavljen na tuđem imanju, kao i da se umešala policija, ali ništa od toga nije tačno.

Vlasti iz Bukurešta, međutim, nisu propustile priliku da čak i na ovako klimavom temelju upute packu Beogradu. U saopštenju rumunskog Ministarstva spoljnih poslova, koje je predato pre nedelju dana, navodi se da se Rumunija zalaže za neprekidno poštovanje prava etničkih Rumuna u Srbiji, ali i da žali zbog situacija koje bacaju loše svetlo na dobre odnose između dve zemlje.

- Ministarstvo spoljnih poslova prati situaciju u Srbiji. U bilateralnim kontaktima i razgovorima o putu Srbije u EU uvek smo se zalagali za poštovanje zakonskog okvira kojim su uređena sva prava rumunske manjine, uključujući i prava na bogosluženja. Tražimo konkretne rezultate i sprovođenje Protokola potpisanog u Briselu, koji predviđa poštovanje individualnih prava etničkih Rumuna u Srbiji - kaže se u saopštenju koje su preneli rumunski mediji.

Zajedno sa žutim kartonom koji je Beogradu pokazala rumunska vlada, oglasio se i Donji dom parlamenta, čija je jedna od komisija zadužena za brigu o rumunskoj dijaspori. Potpredsednik ovog tela Mirča Dolha rekao je tim povodom da su „Rumuni u dolini Timoka izloženi pritiscima, ali i da se u Srbiji događaju situacije nezamislive za jednu evropsku zemlju“.

Poslednji glasovi sa one strane Karpata, kao i protestne note Rumunije, samo su pojedini činovi u drami kroz koju prolaze srpsko-rumunski odnosi poslednjih godina. Ovakve promene tumače se namerom Bukurešta da izvrši pritisak na Srbiju, ali i da Vlahe Timočke Krajine pretvori u Rumune mimo njihove volje.

U istom tonu tumače se i izuzetno zategnuti odnosi srpske i rumunske crkve, koje su samo na korak do otvorenog sukoba. U korenu ovog spora jeste nekanonsko delovanje rumunskih sveštenika u istočnoj Srbiji, protivno svim crkvenim pravilima.

DVE EPARHIJE

DUBOKO narušene odnose patrijaršija u Beogradu i Bukureštu dodatno poslednjih godina narušavaju osvećenja hramova i kapela Rumunske pravoslavne crkve. U najmanje desetak sela Timočke Krajine već postoje parohije RPC, a poslednjih meseci ove crkvene jedinice šire se i prema Braničevu i Resavi. Osnivanje parohija, delovanje klirika i podizanje hramova odvija se bez ikakvog odobrenja Eparhije timočke, čija je jurisdikcija na ovom prostoru.