Amerikanci srpsko bogatstvo na KiM kupuju u bescenje

MOSKVA - Ogromno srpsko bogatstvo na Kosovu rasprodaje se u bescenje, a Amerikanci koriste zasluge iz vremena bombardovanja da bi za male pare došli do najvrednijih preduzeća, upozorava "Glas Rusije".

Kako prenose “Nezavisne novine”, u srpskom državnom vlasništvu na teritoriji pokrajine je oko 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata u zgradama posebne namene i 750.000 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata.

Najvredniji su kombinat "Trepča" i 30 rudnika, železnička infrastruktura, aerodrom "Slatina", "Telekom", energetski sistem, objekti Naftne industrije Srbije i Vojske, zdravstvene ustanove, škole i zgrade ustanova za kulturu.

Srbija već skoro 15 godina ne upravlja svojom imovinom na Kosmetu, ali je zato primorana da redovno plaća kredite i kamate koje je zbog objekata i projekata na Kosovu svojevremeno dobila od raznih inostranih banaka i finansijskih institucija.

Samo vrednost imovine "Železnica Srbije" na Kosovu i Metohiji prelazi 206 miliona evra, dok je Naftna industrija Srbije do NATO bombardovanja u vlasništvu imala 31 objekat, koji su odlukom UNMIK-a uzurpirani i njima upravlja novo preduzeće "Kosovo-petrol".

I "Telekomu Srbija" uzurpirana je ogromna imovina, a uništavanjem baznih stanica i druge telekomunikacione opreme stvoreni su ogromni meterijalni gubici. "Srbijašume" i dalje imaju u vlasništvu gotovo 340.000 hektara šuma, a uzurpiran je ogroman broj privatnih katastarskih parcela čiji su vlasnici Srbi.

Procene beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta kažu da se u pokrajini nalazi oko 15,7 milijardi tona lignita, koji može da se eksploatiše narednih 200 godina. Rezerve rude cinka i olova procenjene su na 46 miliona tona, magnezita na osam miliona tona, boksita 1,6 miliona tona, a registrovana su i značajna nalazišta nikla, navodi Glas Rusije.

Procena materijalne štete po Srbiju na osnovu otete imovine, koju je sačinilo više ekspertskih timova ekonomista i privrednika, doseže više desetina milijardi evra.

Na Kosovu i Metohiji Albanci su uzurpirali više od milion privatnih katastarskih parcela čiji su vlasnici proterani Srbi. Vrhunac pravnog siledžijstva bio je i postupak specijalnog izaslanika UN na Kosovu koji je donio Uredbu po kojoj onaj ko uzurpira zemljište može posle deset godina da dobije pravo vlasništva na tom zemljištu, pozivajući se na pojam "državna imovina".

MEDLIN OLBRAJT, DŽOK KOVI, VESLI KLARK

IAKO je zvanično kompanija ACM, čiji je vlasnik Medlin Olbrajt, nekadašnja američka državna sekretarka, odustala od kupovine 75 odsto najunosnije kosovske kompanije "Pošta i telekomunikacije Kosova" (PTK), poznavaoci prilika na Kosovu smatraju da je ona i te kako još finansijski prisutna.

Prištinski mediji su svojevremeno najavljivali da će se novac od ove prodaje upotrebiti za gradnju autoputa od granice sa Albanijom do Merdara, na administrativnoj liniji sa Srbijom, koji je počeo da gradi jedan američko-turski konzorcijum, u kome glavnu reč vodi bivši zamenik šefa UNMIK-a - Amerikanac Džok Kovi.

Penzionisani komandant NATO snaga u Evropi Vesli Klark, koji je rukovodio bombardovanjem Jugoslavije, posle 15 godina ponovo se pojavio na Kosovu kao direktor kanadske energetske kompanije "Enviditi", koja se prijavila za istraživanje zaliha lignita i pravljenje sintetičkog goriva od uglja.