Tri plotuna za Titovu udovicu

PORODICA, prijatelji, članovi Vlade, diplomate i građani odaće počast danas, tačno u podne, nekadašnjoj prvoj dami Jugoslavije Jovanki Broz. Uz tri plotuna koja će ispaliti gardisti, i posmrtni marš vojnog orkestra, Titova udovica biće sahranjena u Kući cveća, s leve strane od muževljevog groba.

Kovčeg sa posmrtnim ostacima biće prenet u 9.30 iz kapele Centralnog groblja na plato ispred Kuće cveća, na Dedinju, a pored odra od 10 sati smenjivaće se počasna straža njenih saboraca i Garde VS. Građani će moći da uđu na glavnu kapiju u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, dok će za članove Vlade i diplomatski kor biti otvoren glavni ulaz Muzeja istorije Jugoslavije. Samom činu ukopa prisustvovaće samo članovi porodice i u ime Vlade premijer Ivica Dačić, potpredsednik Rasim Ljajić, ministar Aleksandar Antić i generalni sekretar Veljko Odalović.

Za građane će ispred Kuće cveća biti odvojen travnati deo nasuprot odru, veličine oko 500 kvadrata, koji može da primi oko 1.500 ljudi. Kod ulaza biće postavljena VIP loža rezervisana za članove porodice i Vlade, suprugu predsednika Srbije Dragicu Nikolić, strane delegacije, predstavnike SUBNOR i članove nekadašnjeg Titovog kabineta.

Kako nam je potvrđeno u Organizacionom odboru za sahranu, svoj dolazak najavile su ambasade Rusije, Belorusije, Alžira, Palestine, Indonezije, Irana, Indije, Crne Gore i Japana.

Na sahranu će doći i saobraćajni inženjer Mirko, sin pukovnika Đure Radovanca, koji je bio prvi Jovankin komandant u Ženskoj četi Šeste ličke, za koju su partizani pevali „Oj drugovi, ko bi znao lani, da će cure biti partizani“. Mada u početku šokiran što će komandovati „ličkim suknjama“, Radovanac im je podelio drvene, istesane puške i učio ih kako se puca. Za Jovanku je kasnije pričao da je bila odgovorna i bistra, a ona za njega da je bio blag prema devojkama.

Ni kada je postala prva dama, Jovanka ga nije zaboravila. Ona i Tito poslali su po njega specijalni avion 19. februara 1979. da bude njihov gost na Brionima. S njima je proveo ceo dan, ručao, obišao zoološki vrt... Vratio se oduševljen, sa buketom Jovankinog omiljenog anturijuma koji je poslala njegovoj supruzi i gajbicom mandarina za decu.

- Kada je otac umro, na katolički Božić 1985, ujutro nam je došao momak sa buketom anturijuma i rekao: „Jovanka će doći na sahranu“. Bili smo iznenađeni jer se već tada nije pojavljivala u javnosti. Došla je i odmah pitala da nosi jastuče sa očevim ordenjem, ali pošto smo ga zaboravili, uzela je piramidu sa petokrakom i predvodila posmrtnu povorku - priča Mirko Radovanac. Sutradan je ceo Beograd pričao da su na sahrani pukovnika Radovanca bili Jovanka i Dobrica Ćosić.

Ratnim veteranima zborno mesto je ispred Muzeja 25. maj, u 9.30. Milan Surla iz SUBNOR kaže da će u počasnu stražu prvo stati 10-12 Jovankinih saboraca iz čuvene Šeste ličke proleterske divizije, a posle njih desetak ratnih veterana, potomaka i poštovalaca iz Sekcije gardijske brigade sa pratećim bataljonom Vrhovnog štaba SUBNOR. Ove dve sekcije, kaže Branko Gajić, posle sahrane položiće zajedničku suzu na Jovankin grob:

- U počasnom stroju, sa odlikovanjima, biće i Dušan Miljuš iz Šeste ličke divizije, koji je ratovao zajedno sa Jovankom.

Veliku želju da se oprosti od drugarice Jovanke ima i Lazar Radaković - Lazo, jedan od prvih komandanata Šeste ličke, general-potpukovnik JNA i narodni heroj, ali u 101. godini, nažalost, neće moći da prisustvuje sahrani. Iz Slovenije bi rado doputovao i Jože Oseli, batler Brozovih od 1972. godine. On je sa suprugom Metkom bio zadužen za poslugu i organizovanje prijema tokom državničkih poseta...

O tim godinama, Oseli je pristao da govori za naš list, kako je rekao, počastvovan da prenese najlepša sećanja.

- Zaista je to najlepše sećanje. I moje, i moje supruge Metke - govori nam Oseli, danas profesor hotelijerstva. - Uvek sam se čudio kojekakvom izvrtanju istine o Titu, posebno o Jovanki. Kad god me ko upitao kakva je bila kao čovek, odgovarao sam kao sada i vama - izvanredan, dosledan, u svakom smislu dama. Umela je za svakog da nađe pravu meru, ali mnogima nije prijala jer je tražila od svakog od nas rad, savršeni red i disciplinu, kao svaka domaćica u kući o kojoj brine. To je bilo njeno jedino zaduženje. Tvrdim da nikakvih političkih pretenzija nije imala. To su spekulacije, i da budem konkretan - potpuna neistina!

Oseliju je žao kroz šta je Jovanka, posle Titove smrti, prošla:

- Mnogima nije prijala, jer je bila britka sablja! Ali, samo kada je posao u pitanju. Posle posla, kakve državničke posete, sedela je sa nama, sa osobljem. Razgovarala, šalila se, raspitivala se za naše porodice. Kolegama koji su imali decu slala je voće, slatkiše. Pune korpe je slala i deci u sirotišta. Sećam se, govorila je: „Ovo ćemo deci u dom“. Kada su mi prigovarali: „Jože nije izdao Brozove“, odgovarao sam: „Ne, nisam izdao istinu“, i tu cene nema.

Jože Oseli kaže i da je Jovanka bila skromnih prohteva.

- Možda je bila jesen 1977. godine, na Brione su pozvali Metku i mene da pomognemo u organizovanju prijema. Jovanka i Tito su bili zajedno. Zapravo, bili su - jedno. To su bili do kraja života iako su ih u poslednjim Titovim godinama fizički razdvojili. Jovankin krojač, Bobek, kaže joj ovako: „Trebalo bi, drugarice, da obnovite garderobu“. Odgovorila je: „Ne, Bobek, nego ove stare prekroj, biće to dobro“. A sećam se i kad smo Metka i ja od starih zavesa napravili stolnjake, ona je to, verujte, primetila. Kazala je: „Baš je ovo lepo, to su one zavese iz salona, gore“. A posle državnih prijema, kada isprati goste, uvek se okrene prema meni, kaže: „Hvala, Jože, lepo ste sve ovo organizovali“.

Titov batler dodaje da je poslednji put sa bračnim parom Broz na Brdu kod Kranja bio u proleće 1978. godine.

- Sa Jovankom smo tada, Metka i ja, bili u berbi pečuraka. Od tada nije dolazila. A ja vam kažem: ona i Tito su se voleli. Kada su ih razdvojili Tito mi je govorio: „Dajte molim vas, Jože, pošaljite joj ovo voće“. I ja sam nosio korpu voća. Uvek se osmehnula, zahvalila, pitala kako je Tito.