Poslednje zvono za časove kineskog?

MNOGI osnovci i srednjoškolci koji su prošle godine počeli da uče kineski jezik u školama, od ovog septembra nisu mogli da nastave časove. Iako je interesovanje bilo dobro i Ministarstvo prosvete obećalo je da će eksperimentalni projekat postati deo redovnog obrazovnog sistema, to se još nije dogodilo u svim školama.

Direktori su dobili dopis Ministarstva prosvete da će se kineski učiti i dalje, ali nastavnici ovog jezika nisu još stigli u sve krajeve Srbije.

- Ministarstvo nas je anketiralo i rekli smo da želimo da nastavimo sa časovima kineskog. Dobili smo obaveštenje da će časovi biti organizovani, ali ništa posle toga - kaže za „Novosti“ Slavenka Mirkov, direktorka OŠ „France Prešern“ u Beogradu. - Rečeno nam je da će biti isti nastavnici, pa smo pokušali da kontaktiramo sa koleginicom iz Kine, ali ona se očigledno vratila u svoju zemlju.

U ovoj školi kineski su fakultativno učile dve grupe đaka starijih razreda. Dve grupe su imali i u OŠ „Skadarlija“, gde takođe ne znaju ništa o nastavku učenja ovog jezika.

- Veliki broj dece je zainteresovan da i ove godine uči, ali nemamo informaciju kada će ti časovi početi. Čekamo da nas obaveste ili iz Ministarstva prosvete ili iz kineske ambasade - objašnjava Mirjana Sloboda, v. d. direktora OŠ „Skadarlija“.

I u Gimnaziji u Paraćinu potvrđeno nam je da su do kraja prošle školske godine imali nastavu kineskog jezika, ali u ovoj školskoj godini još nisu dobili instrukcije, niti je došao profesor sa Istoka.

Sa druge strane, u OŠ „Vuk Karadžić“ u Leskovcu, stigla je prošlogodišnja nastavnica iz Kine.

- Deca uče u matičnoj školi i u tri isturena odeljenja. Nema nikakvih smetnji. Na časove idu učenici trećeg i četvrtog razreda, a zbog interesovanja đaka sprema se i grupa u gimnaziji - najavljuje Slavica Gavrilović, pomoćnica direktora OŠ „Vuk Karadžić“.

A 2012. godine u martu, u saradnji sa Ambasadom Republike Kine, nastava ovog jezika počela je u 31 školi širom Srbije. Ukupno 14 nastavnika učilo je oko 2.400 đaka u 95 odeljenja. Nastavnici su stigli iz Kine, a rad i život u Srbiji finansirala je njihova država. Naše Ministarstvo prosvete obezbedilo im je samo zdravstveno osiguranje. Sa nastavnicima, iz Kine stigli su i udžbenici iz kojih su osnovci učili prve znakove. Nastava je bila organizovana u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Jagodini, Užicu, Leskovcu, Zaječaru i Požarevcu.