NEKO ko je u tom najgorem od svih vremena, kada je zločin bio vrlina u NDH, spasao jedno dete, zaslužio je orden, a spasiti 12.000 dece - tu prestaje svaka priča i svaka reč. To je anđeoski posao.

Ovim rečima u sredu je u zgradi Predsedništva savetnik predsednika Srbije, Oliver Antić, dočekao Leonarda Rašicu, praunuka Diane Budisavljević. U ime predsednika Tomislava Nikolića, Antić je Leonardu Rašici uručio Zlatnu medalju za hrabrost „Miloš Obilić“, koja je posthumno dodeljena njegovoj prabaki za spasavanje 12.000 srpske dece iz ustaških logora smrti.

Profesor Antić, predsednik Komisije za odlikovanja, podsetio je na herojstvo Diane Budisavljević i njenih saradnika koji su, ne štedeći sebe, izbavljali decu od sigurne smrti i učinili sve što mogu da sačuvaju njihova imena, veru, identitet i poreklo.

- Ovo odlikovanje i sve druge počasti koje je Srbija ukazala Diani Budisavljević važni su ne samo zato što verujem da je ona to zaslužila, već i zato što svet zaslužuje da čuje za njen rad i zasluge - rekao je Rašica na svečanosti u zgradi Predsedništva Srbije. - Što više ljudi u svetu treba da čuje za ovu priču i da bude inspirisano njenim primerom.

BROJNE POČASTI POSLE serije tekstova o Diani Budisavljević, objavljene 2010. godine, „Novosti“ su pokrenule akciju sa namerom da se ovoj velikoj ženi oda zaslužena počast. Prva se odazvala Srpska pravoslavna crkva. Posthumno su Dianu odlikovali Ordenom carice Milice, koji je Leonardu Rašici pre nekoliko dana uručio patrijarh srpski Irinej. Pre dva dana Leonarda je primila i premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović koja mu je uručila Plaketu vlade sa amblemom Republike Srpske. Počast Diani Budisavljević ukazao je i grad Beograd, koji je po njoj nazvao ulicu.

Svečanosti su prisustvovali i preživeli logoraši, nekadašnja „Dianina deca“, koji su zahvaljujući njenoj akciji preživeli ratne užase.

Leonardo Rašica je iz rodnog Brazila došao u Srbiju kao gost redakcije „Večernjih novosti“. Želeo je da upozna ljude kojima je pomagala, da pronađe još žive svedoke strahota kroz koje su prolazila srpska deca u NDH i velike hrabrosti Diane i njenih saradnika - profesora Kamila Breslera, tada zaposlenog u Ministarstvu socijalnog staranja NDH, sestre iz Crvenog krsta Dragice Habazin, arhitekte Marka Vidakovića, Jane Koh i Tatjane Marinić. Na osnovu njihovih sećanja, sopstvenih istraživanja i razgovora sa istoričarima, Rašica će u Brazilu objaviti knjigu o životu Diane Budisavljević.

- Znao sam da moram da napišem tu knjigu, ali sam isto tako znao da to neće biti moguće dok ne dođem u Srbiju, Republiku Srpsku i Hrvatsku - kaže Rašica. - Samo tako moći ću da dođem do one kockice koja nedostaje u mozaiku života moje prabake, a to je odgovor na pitanje zašto se o njenom delu tako dugo ćutalo, u bivšoj Jugoslaviji, ali i u našoj porodici.

Diana Budisavljević je ostvarila hrabru zamisao o spasavanju dece kojoj niko drugi nije želeo da pomogne, ali njena misija ostala je nedovršena. Nove vlasti posle Drugog svetskog rata uzele su njenu kartoteku u kojoj je vodila podatke o pravim identitetima dečaka i devojčica koje je izvodila iz logora i davala hrvatskim porodicama da o njima brinu. Zbog toga neki i danas tragaju za braćom i sestrama koje su izgubili pre gotovo sedam decenija, a mnogo je onih koji nikada nisu saznali da su prve korake napravili u ustaškim logorima. Profesor Oliver Antić obećao je u sredu u Predsedništvu da će država učiniti sve što može da ti ljudi najzad dođu do istine o sudbini svojih najbližih.