Zime u Srbiji sve toplije

SVE je pošlo naopačke, ali ne za vrapce i mačke, već, sudeći po meteorološkim podacima - za zimu i sneg. Osim što predstojeće godišnje doba neće biti hladno kako smo navikli, ili kako je oni stariji pamte, zima je svoje rekorde na dobrom delu planete, pa i u Srbiji, "ispucala" davnih godina. Da je, pod uticajem globalnog zagrevanja, izgubila svoju oštrinu i na našem podneblju svedoče podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda - najhladnija zima bila je 1954. godine, najveći snežni pokrivač izmeren je pre 40 godina, a Beograd je svoj vrhunac u hladnoći pregrmeo u pretprošlom veku - čak 1893. godine.

Dok su iz decenije u deceniju zime sve blaže, a ovo godišnje doba u poslednjih 30 godina uspelo da se izbori za samo jedan rekord, leto je u ovom periodu odnelo mnogo pobeda.

- Zime su sve toplije u poslednjih 30 godina, što je u skladu sa globalnim zagrevanjem - kaže Branko Sparavalo, iz "Meteosa". - Tako su najtoplije tri zime u Srbiji ikada zabeležene bile u poslednjih 15 godina. Čitava najtoplija godina bila je 2000, sa prosečnom temperaturom od 11,9 stepeni Celzijusovih. Poslednji put maksimalno hladna zima dogodila se pre 10 godina, a to je rekord za poslednjih 20 godina. Međutim, najhladnija pre nje bila je zima 1983/1984. godine.

Kako Sparavalo kaže, od kada postoje merenja nije prevaziđen prosek od minus 4,5 stepeni zime iz 1889/1890. godine. U Srbiji se već uveliko osećaju posledice globalnih klimatskih promena. Nekada se znalo - četiri godišnja doba, lagani prelazi, topla leta, oštre zime sa mnogo snega. Poslednjih godina, iz sandala naglo se prelazi u čizme. Zima definitivno više nije lav.

- Kada pogledamo celu teritoriju Srbije, najhladnija je bila 1954. godina sa srednjom temperaturom vazduha -4.7 stepeni Celzijusa, a najtoplija 2007. sa 4 stepena Celzijusova - kaže Dragan Mihić, šef odseka za klimatske i meteorološke analize iz RHMZ.

- Najniža minimalna temperatura vazduha na jednoj glavnoj meteorološkoj stanici u istom periodu je takođe izmerena 1954. godine, u Sjenici, -38 stepeni Celzijusovih (26. januara). Najviša maksimalna temperatura vazduha u toku zimskih meseci je izmerena u Loznici 19. decembra 1989. godine, 26,4 stepena Celzijusova. Takođe je 1954. godine na skoro polovini glavnih meteoroloških stanica zabeležena maksimalna visina snežnog pokrivača.

Prema Mihićevim rečima, ipak apsolutno maksimalna visina snega je bila 198 cm na Kopaoniku 15, 16. i 17. februara 1984. godina, što se može i očekivati za planinsku stanicu. Od stanica na nižim nadmorskim visinama maksimalna visina snežnog pokrivača je izmerena u Leskovcu 31. januara pre 50 godina, kada je sneg napadao 24 centimetra iznad metra.

Borba leta i zime u Srbiji unazad 125 godina izgleda ovako - čak šest najtoplijih meseci dogodilo se u poslednjih 13 godina, dok je skoriji rekorder u hladnoći - 1997. godine - april. Ostali rekordi u hladnoći meseca u godini dogodili su se pre najmanje šest decenija.

Prema rečima Branka Bijelića, iz sektora dugoročne prognoze RHMZ, i ova zima bi trebalo da bude blaga, sa periodima neobično toplim za taj period godine. Ipak, čini se da zime sa manjom oštrinom nisu, a tek neće biti, neobična meteorološka pojava.

- Što se tiče najmanjih vrednosti dnevnih minimuma temperature vazduha od 1887. godine, najsvežiji maksimum je iz sepembra 1970. godine - kaže Sparavalo iz „Meteosa“. - Tako su najhladniji januar, mart i novembar zapamćeni još u pretprošlom veku, a do tridesetih godina prošlog - februar, april, maj, jun, jul, avgust, septembar i decembar.

Meteorološke analize pokazuju da od 1983. godine započinje porast godišnje temperature, koji i dalje traje. Godišnja temperatura do kraja veka porašće za 2,6 stepani Celzijusovih. Otapanje neće biti ravnomerno tokom godine. Leto će biti toplije za 3,5, a zima za 2,3 stepena Celzijusiva. Biće nam potrebno manje energije za grejanje, a više za klimatizaciju. Ekstremne vrućine postaće naša stvarnost.

- Mi već sada nemamo četiri godišnja doba kao nekada, nemamo tri meseca leta sa temperaturama od 25 do 30 stepeni Celzijusovih, već periode sa temperaturama iznad 40 stepeni, a onda period sa povećanim padavinama - kažu stručnjaci.

- Zime su blaže, ali sa kratkim periodima kada se temperature naglo spuštaju. Analize pokazuju da će zbog manje padavina do 2020. godine količina vode u Srbiji opasti za 12,5 odsto.

Od 1887. godine, od kada postoje merenja u Beogradu, najtoplije leto bilo je prošle godine. Jun 2012. godine sa 24,5 stepeni Celzijusovih bio je drugi najtopliji, a jul sa 26,7 apsolutni rekorder. U ovoj godini avgust je odneo vicešampionsku titulu. Pobednik u ovoj kategoriji dogodio se takođe ne tako davno - 1992. godine.

- Ovogodišnje leto pobiće mnoge rekorde - kaže Sparavalo iz "Meteosa". - U ova tri letnja meseca imali smo 62 dana sa temperaturama iznad 30 stepeni i čak 24 dana sa temperaturama preko 35 stepeni. Dosadašnji rekod bile su 1946. i 2003. godina sa srednjom letnjom temperaturom u Beogradu od 24,5 stepeni, a ove godine je taj prosek 25,7 stepeni.

To što će buduće generacije mališana imati manje prilike da se sankaju, grudvaju i uživaju u drugim zimskim avanturama, najbezbolnija je posledica klimatskih promena. Predviđanja stručnjaka su da nam sa ovakvim zimama i vrelim letima stižu suše, epidemije, retke bolesti i toplotni udari.

ZAPAMĆENA 2007.

TEMPERATURE u Srbiji bile su ekstremno visoke 24. jula 2007. godine - kaže Sparavalo. - Oboreni su apsolutni temperaturni rekordi u mnogim gradovima. Posle 57 godina oboren je rekord, u Somboru, sa zabeleženih 39,8 stepeni Celzijusovih. Najtopliji dan bio je Smederevska Palanka sa 44,9 stepeni, čime je nadmašen maksimum iz 1939. godine. Još 19 gradova upisano je sa novim rekordima te godine.