Svetom liturgijom koju je služio vaseljenski partrijarh Vartolomej i dodelom Ordena Svetog cara Konstintana, koji je najuglednijim crkvenim poglavarima, državnicima i ambasadorima uručio srpski patrijarh Irinej, u Nišu je završena centralna manifestacija obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta.

Porta novosagrađenog hrama posvećenog caru Konstantinu i njegovoj majci Jeleni, ali i obližnji park Sveti Sava bili su premali da prime više od 12.000 vernika iz cele Srbije koji su prisustvovali ovoj svečanosti. O značaju koji je na civilizaciju imalo donošenje Milanskog edikta, nakon tročasovne Svete liturgije govorio je srpski patrijarh Irinej.

- Ovo je veliki dan ne samo za Niš i Srpsku pravoslavnu crkvu već i za čitav pravoslavni i hrišćanski narod i čitav svet. Obeležavamo veliki istorijski događaj koji je promenio lice sveta. Događaj koji je podelio svet na dve ere, na eru paganskog i hrišćanskog sveta. To je bio događaj kada su širom otvorena vrata hrišćanstvu i istini koju propoveda naša vera - kazao je patrijarh Irinej.

On je rečima „otvorite srca svoja da čujete apostolsku svetu reč i da zapamtimo za svagda veličinu i značaj današnjega dana“ najavio poslanicu vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.

VELIKA GUŽVA U Nišu je vladala velika gužva. Mnogi građani iz cele Srbije hteli su da prisustvuju ovom velikom događaju. Parking pored „Merkatora“ bio je do poslednjeg mesta ispunjen autobusima na kojima je bilo registarskih oznaka iz čitave zemlje. Bilo je sveštenika i monaha iz gotovo svake bogomolje iz okruženja. Vernici su mogli da se nakon Svete liturgije pričeste, a darovane su i poslanice koje je povodom Milanskog edikta izdala Srpska pravoslavna crkva.

- Dužnost i obaveza pravoslavnih crkava je da preispitamo sebe, svedočenje i vernost sili krsta da bismo uspeli da vaskrsnemo nadu pravoslavnom svetu. Hrišćani su pre Milanskog edikta bili nepravedno i bezrazložno progonjeni samo zato što su se zvali hrišćanima. Zar se i danas ne progone oni koji žele da blagočestivo žive? Zar nismo do pre 25 godina bili progonjeni u Srbiji, Rusiji, Rumuniji, Poljskoj, Albaniji, Češkoj, Slovačkoj zbog mržnje, bezboštva i savremenih gonitelja i sledbenika Dioklecijana? Zar i sada nisu progonjeni hrišćani na Srednjem istoku - u Siriji, Egiptu, Iraku, Nigeriji zbog reči Božje i svedočansta Isusovog - rekao je Vartolomej u Nišu.

On je ocenio da danas „čovečanstvo više nego ikad ima potrebu za spasenjem“:

- Posebno u Evropi i zemljama zapadne civilizacije, koje su nekada bile hrišćanske, a sada idu putem sekularizacije i dehristijanizacije. Glavna karakteristika krize, gonjenja, nezasitosti, pokvarenosti jeste da prethodno bude progonjena istina. Oni koji govore istinu bivaju razapeti u ovom svetu gde vlada nesloboda.

Vaseljenski patrijarh je najavio i sazivanje pravoslavnog Sabora kako bi „potvrdili svoje jedinstvo i na očuvanju istinskog crkvenog predanja“.

- Ne treba menjati kanonska pravila u pravoslavlju jer bi to poremetilo odnose među crkvama. Dužni smo da iz pravoslavlja odagnamo one koji cepaju haljine Hristove i da bežimo od lažne braće. Treba izbegavati sekularizaciju jer je to apsolutizacija istorijske realnosti i utamničenje čoveka u nju - bez nada, bez vizije i spasenja.

PROSLAVA U
CRNOJ GORI
U nedelju kasno po podne iz Niša se u Crnu Goru vratila čestica Časnog krsta i Sveta desnica Svetog Jovana Krstitelja kojima su se vernici poklanjali prethodna dva dana u dva niška hrama, Sabornoj crkvi i Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Inače, u ponedeljak će u Podgorici biti osveštan Hram Hristovog Vaskrsenja u okviru obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta. Iako je bilo najavljeno da će svečanosti u Nišu prisustvovati crnogorski predsednik Filip Vujanović, on nije došao.

On je dodao da je nemoguće u praksi primeniti načela Milanskog edikta ako ne vodimo konstantni dijalog u današenjem podeljenom svetu:

- Nije dozvoljeno da se neguje verski fanatizam koji je toliko nevolja i strahota prouzrokovao i još uvek prouzrokuje. Dužni smo da proklamujemo da ratni sukobi nisu verska dužnost, postoji miran način rešavanja razlika među nama, a oni koji tvrde suprotno ne izražavaju pravu volju Božiju.

Svečanosti su prisustvovali i jerusalemski patrijarh Teofil i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril. Zatim i arhiepiskopi Kipra i Grčke, mitropolit varšavski, ali i delegacije iz Bugarske i Aleksandrije. Bili su i predstavnici muslimanske zajednice u Beogradu predvođeni muftijom Muhamedom Jusufspahićem.

Na čelu delegacije Rimokatoličke crkve bio je kardinal Jozef Tomko, a bili su prisutni predstavnici Jermenske crkve.

Osim crkvenih velikodostojnika, među gostima su bili predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, članovi Vlade, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević i veliki broj ambasadora.


ORDENJE SPC DRŽAVNOM VRHU

Na predlog patrijarha Irineja Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio je 78 Ordena Svetog cara Konstantina u „znak blagodarnosti za učešće u proslavi 1.700 godina Milanskog edikta“. Ordenje je uručio sam patrijarh, a među dobitnicima su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, predsednik Skupštine Nebojša Stefanović, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, ali i crkveni velikodostojnici, pravoslavne i katoličke vere i diplomate i ambasadori nekoliko zemalja.


OSUDA PROGONA VLADIKE JOVANA

Patrijarh Vartolomej je podsetio da Milanski edikt iz četvrtog veka naše ere predstavlja izvor iz koga su proistekle sve savremene tekovine koje imaju u načelu verske slobode.

- Sve kulturne, civilizacijske i socijalne tekovine su posledica hrišćanstva. Objedinjeni evropski narodi, ljudska prava, verska tolerancija, socijalno odgovorna država, jednakost među ljudima... nadahnuti su jevanđeljem. Ali, u ovom svetu vlada nesloboda, sveštenici i vernici bivaju progonjeni jer ne žele da se priključe pseudocrkvenim organizacijama koje podržavaju državne vlasti. To se dešava sa vladikom ohridskim Jovanom. U Siriji su oteti mitropolit Pavle i brat Ibrahim i sa ovog mesta upućujem apel onima koji su ih kidnapovali da ih puste na slobodu.