CIA protiv slovenskog bratstva

AMERIČKI obaveštajci tokom rata u Bosni smatrali su da se ne treba suprotstavljati posebnim vezama Rusije sa Srbijom, već da ih treba iskoristiti radi efikasnijeg uticaja na našu zemlju. Sjedinjene Države strahovale su od mogućnosti da se Rusija „udalji od zapadne politike“. Uz razumevanje za Jeljcinovo oklevanje u primeni drastičnih mera protiv Srbije zbog unutrašnjih prilika, analitičari CIA bili su uvereni da Rusija neće otići toliko daleko da direktno podrži Miloševića ili počne da naoružava Srbe.

Odnos Rusije prema našoj zemlji i veza dva naroda tema je nekoliko izveštaja CIA iz prve polovine devedesetih, koji su nedavno obelodanjeni. Ističe se zalaganje ruskih zvaničnika za objektivniji pristup zaraćenim stranama u bivšoj Jugoslaviji, uz napomenu da se sa tim „slaže i obaveštajna zajednica“.

„Iako SAD ne mogu da prepuste formiranje svoje politike prema Jugoslaviji Rusiji, Vašington bi verovatno trebalo da se bliže konsultuje sa Moskvom pre preduzimanja novih mera“, piše u izveštaju „Srbija i ruski problem“ iz januara 1993. „Štaviše, trebalo bi da organizujemo naš uticaj tako da iskoristimo ruske veze sa Srbijom, pre nego da dozvolimo da ovi istorijski odnosi rade protiv efikasne međunarodne reakcije“.

Objašnjavaju se, iz američkog ugla, i razlozi za rusku naklonost prema našoj zemlji. Na prvom mestu ističu „empatiju“:

„Vlada (Rusije) i umereni političari priznaju da su Srbi odgovorni za užasna dela. Oni takođe žele da ruska politika ostane usklađena sa zapadnom. Međutim, oni misle da Zapad situaciju prikazuje crno-belo, umesto da prizna da sve strane moraju da snose svoj deo krivice.“

Navodi se i rusko stanovište da Srbija ima pravo da u određenoj meri traži promene granica u odnosu na administrativne linije podele u Jugoslaviji.

Američki obaveštajci posebno se osvrću i na „pseudo-geopolitičke“ razloge podrške Srbiji:

„Neki Rusi pitaju se šta Amerika traži u oblasti koja se uvek smatrala za deo ruske interesne sfere. U današnjem svetu ovaj argument ne treba uzimati za ozbiljno, ali on postoji i ruske vlasti moraju da se nose sa tim.“

„Slovensko bratstvo“ nabraja se kao treći razlog naklonosti uz opasku da je slogan „proleteri, ujedinite se“ zamenjen parolom „Sloveni, ujedinite se“.

Analitičari Centralne obaveštajne agencije na kraju zaključuju da, uprkos različitim pogledima, ruska vlada uspeva da ostane na istoj liniji sa zapadnim silama. Uz napomenu da će im biti sve teže da zadrže tu poziciju.

O VOJNOJ INTERVENCIJI

„Svaki pokušaj vojne intervencije (u Bosni) uprkos protivljenju Moskve ili nametanje dodatnih sankcija (Srbiji) može da isprovocira ruske lidere da prekinu saradnju sa Zapadom po pitanju Jugoslavije“, upozoravali su obaveštajci 1993. „Moskva bi mogla da odgovori povlačenjem mirovnih posmatrača iz Hrvatske ili suprotstavljanjem Zapadu na važnim pitanjima u Savetu bezbednosti. Ipak, želja da se izbegne trajni raskid sa Zapadom i da se isprovocira 50 miliona Muslimana koji žive u Ruskoj Federaciji, verovatno bi zaustavila drastične mere poput podržavanja Miloševića ili naoružavanja Srba.“