Svakoga dana 60 infarkta

SVAKOG dana u Srbiji 60 ljudi doživi infarkt, koji se za njih 16 završi fatalno, a od bolesti srca i krvnih sudova dnevno umre - 151 osoba!

Sa ovako poražavajućom statistikom i ove godine, na trećem mestu u Evropi po učestalosti obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti, dočekujemo 29. septembar, Svetski dan srca. A, ni procene stručnjaka nisu ohrabrujuće.

- Statistika je neumoljiva: kod nas su kardiovaskularna oboljenja vodeći uzrok umiranja i taj trend ne može da se zaustavi „preko noći“. Stručne procene su da će se u razvijenom svetu porast obolevanja i umiranja od bolesti srca i krvnih sudova sigurno nastaviti do 2020, a kako mi zaostajemo, kod nas će to trajati bar pet godina duže - kaže za „Novosti“ profesor dr Miljko Ristić, kardiohirurg, direktor Kliničkog centra Srbije.

U našoj zemlji se, kada su u pitanju bolesti srca i krvnih sudova, epidemiološka slika ne menja od 80-ih godina. I dalje su to bolesti od kojih oboleva i umire više od 50 odsto stanovništva Srbije.

- Tokom 2012. od bolesti srca i krvnih sudova umrle su 54.972 osobe (25.307 muškaraca i 29.665 žena) - navodi magistar dr Nataša Mickovski iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Iako se zna da su povišene masnoće u krvi jedan od glavnih faktora rizika za propadanje krvnih sudova, zdravstveni sistem štedi na analizama, pa provera holesterola i triglicerida ne može da se radi koliko bi, možda, trebalo.

- Više od 80 odsto prevremene smrtnosti i 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može se sprečiti promenom ponašanja - kaže dr Mickovski. - Kod nas visok krvni pritisak ima 47 odsto odraslog stanovništva, svaka treća odrasla osoba puši, devet odsto stanovništa ima dijabetes, koji za dva do četiri puta povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova...

Jedan od razloga što masovno bolujemo i umiremo od srca je to što smo generalno fizički neaktivna nacija. U svetu je 31 odsto odraslih osoba starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, a kod nas čak 68 odsto odraslog stanovništva.

SIROMAŠNI NEMAJU ZA PREVENTIVU

U SVETU svake godine od kardiovaskularnih bolesti umre više od 17 miliona ljudi - 8,6 miliona žena i 8,7 miliona muškaca. Od srčanog i moždanog udara umre 14 miliona ljudi godišnje, a više od 18 odsto pre 60. godine života.

U razvijenim zemljama od bolesti srca prevremeno umire četiri odsto stanovništva, a u niskorazvijenim zemljama - 42 odsto. To je najvećim delom posledica nedostatka preventivnih programa i siromaštva i razvijenosti zdravstvenih sistema u nerazvijenim zemljama.