Treći test meri znanje đaka

KONAČNU reč o broju predmeta koji će sledeće godine polagati svršeni osnovci kao i izgledu i formi testova daće do kraja nedelje ministar prosvete Tomislav Jovanović. Najava uvođenja novih pet predmeta koje će deca polagati izazvala su podeljene reakcije među roditeljima i pedagozima. I dok se sa jedne strane čuje da treći test neće doneti ništa dobro, naglašava se i da je reč o konceptu koji će posle dugo godina da omogući pravi uvid u znanje maturanata.

Prvi argument većine dece i roditelja jeste da će novi koncept mature dodatno opteretiti decu, jer će se pored standardnih predmeta matematike i srpskog u maturskim testovima naći i biologija, geografija, istorija, fizika i hemija. Iako svi detalji još nisu poznati, ovi predmeti svi zajedno će se naći među koricama trećeg kombinovanog testa koji će biti ključan za proveru znanja iz osnovne škole.

- Osmaci će gotovo pola školske godine, pored redovnih obaveza, morati da se spremaju za test - kaže Ljubica Petkovski iz Saveta roditelja. - Bojim se da će to biti preveliki teret za njih, ali i za roditelje od kojih mnogi izdvajaju novac i za privatne časove.

Da novi model završnog ispita uopšte ne odgovora našem školskom sistemu smatraju i u sindikatima. Branislav Pavlović iz Sindikata obrazovanja Srbije naglašava da je reč o lošem konceptu koji nigde u svetu nije primenjen.

- Školska godina je već počela, a niko nema konačan odgovor kako će matura definitivno da izgleda - objašnjava Pavlović. - Reč je o nedovršenom projektu i veliko je pitanje da li će on biti zaokružen do proleća sledeće godine.

Predlog da i treći test uđe u maturski ispit dobio je, doduše iz drugog pokušaja, zeleno svetlo Nacionalnog prosvetnog saveta. Predsednik ovog tela Desanka Radunović odbija ove kritike i naglašava da će treći test biti koncipiran tako da će vrednuje opšte poznavanje gradiva, a ne detalje.

- Ključ će biti u razumevanju suštine gradiva, objašnjava Radunovićeva. - Zato će rešavanje najvećeg dela testa da zahteva znanje tek na osnovnom nivou, kojim vlada najveći broj dece.

Sličan stav ima i direktor beogradske osnovne škole „Skadarlija“ Anđelko Kunarac, koji podržava „širu maturu“ i naglašava da kod dece treba razvijati razmišljanje i zaključivanje.

- Tako koncipirani testovi neće biti preteški - kaže Kunarac. - Oni će kompletirati znanje stečeno tokom svih razreda. Da bi krug bio na pravi način zatvoren, potrebno je da se i koncept nastave u školama zasniva manje na suvom učenju a više na rešavanju problema.