Nedavno je u izdanju Instituta za međunarodnu privredu i politiku objavljeno drugo, dopunjeno izdanje knjige „Srpska naučna dijaspora“ doktora Vladimira Grčića. Prva studija o našim stručnjacima i ekspertima u emigraciji objavljena je na engleskom jeziku, kako bi, kaže njen autor, upoznao svetsku javnost sa snagom i bogatstvom srpskih „mozgova“ koji su se iselili iz naše zemlje.

- Srbija danas u inostranstvu, na svim kontinentima, ima 30.000 intelektualaca, stručnjaka, profesora, studenata, naučnika, koji daju veliki doprinos razvoju tih država. U Evropi imamo 4.000, a u Americi čak 6.000 naučnika, od čega 35 akademika. Naših naučnika ima mnogo u Kanadi, Nemačkoj i sve više u Velikoj Britaniji, gde na Kembridžu studira 24 naših mladih ljudi - nabraja dr Grečić.

Srpska istorija kazuje da su Obrenovići školovali svoje visoke činovnike, profesore i naučnike po Evropi, po Beču, Pešti i Pragu, a da su se Karađorđevići obrazovali najčešće u Rusiji, Švajcarskoj, Francuskoj. Uostalom, u evropskim metropolama tokom 19. veka izrasla je srpska elita koja se vratila kući i obeležila našu istoriju u prvoj polovini 20. veka. Naš sagovornik pominje i Mihaila Pupina i Nikolu Teslu, koji su sa Starog kontinenta otišli u SAD i postali svetski naučnici.

OSVOJILI SVET Nema kutka planete koji nisu osvojili srpski naučnici. Zvezdan Ćurčić je zvanično najbolji profesor i istraživač u Hongkongu. Violeta Damjanović je istraživač u Austriji, Dejan Ilić je profesor u SAD i Nemačkoj, Stanislava Antonijević Eliot je profesor u Irskoj, a Radoje Belušević nuklearni ekspert u Japanu. Filip Blagojević radi u Nacionalnoj laboratoriji univerziteta Berkli u SAD, Miloš Damjanović je profesor na čuvenom Oksfordu. Ljubica Blažević je stručnjak iz Švajcarske, a Zoran Žujović je profesor na Novom Zelandu.

- Istorija iseljavanja srpskih naučnika je ponajviše vezana za Ameriku, jer je tamo otišao najveći broj njih. U prvoj generaciji srpskih doseljenika od 1900. godine bilo je dosta školovanih ljudi, koji su radili u važnim kompanijama ili otvarali svoja preduzeća. Deo te elite bili su istoričari - dr Majkl Boro Petrović i Aleks Dragnić, psihijatar dr Paja (Rado) Radosavljević i prota Nikolaj Velimirović. Jedan od njih, Nikola Jovanović, poslat je, na primer, iz SAD 1906. godine u Beč da posreduje u srpsko-austrijskim pregovorima posle Carinskog rata. Zbog ratova i promene useljeničke politike, SAD su opet počele da uzimaju naše intelektualce početkom sedamdesetih godina - objašnjava Vladimir Grečić.

U vreme Titovog samoupravljanja država je brinula o izvozu stručnjaka. Služba za zapošljavanje u inostranstvu je organizovala odlazak na rad i rešavala sva pravna pitanja statusa naših stručnjaka u svetu. Zavod za naučnu, tehničku, kulturnu i prosvetnu saradnju je koordinirao rad naših naučnika koji su odlazili u svet. Mnogi od njih su, na primer, učestvovali u misijama OUN ili u raznim komisijama Evropske zajednice kao eksperti za tehničku pomoć.

Devedesetih godina prošlog veka, sa ratovima, kreće i novi, veliki talas odlaska obrazovanih ljudi.

- Iz Srbije se poslednjih godina iselilo čak 10.000 naučnika, profesora i eksperata, što je ugrozilo opstanak srpske nauke. Time je ugašeno i naše znanje kao faktor razvoja zemlje. Naši ljudi su postali deo nacionalnog blaga tuđih zemalja. Samo za četiri godine u SAD je doktoriralo 450 naših ljudi - pominje dr Grečić.

MRTVA SLOVA
NA PAPIRU
- Vlada Srbije je predstavila u decembru 2010. koncept razvoja Srbije do 2020, usaglašen sa planom „Evropa 2020“ Evropske komisije. U tom konceptu jedan od prioriteta jeste unapređenje ljudskog kapitala i investiranje u znanje i tehnologiju. Podataka o tome kako se taj koncept sprovodi, međutim, nema - tvrdi dr Grečić.

Koliko vredi ta srpska pamet koju decenijama izvozimo?

- Britanci su izračunali da školovanje jednog intelektualca vredi najmanje 300.000 evra. Srbija je, tako, iseljavanjem 30.000 obrazovanih ljudi poklonila Severnoj Americi i Evropi devet milijardi evra, koliko je dala za njihovo obrazovanje. To je kapital koji se ne može povratiti niti iskoristiti kao investicija u dugoročne programe razvoja zemlje. Po stepenu brige za svoje naučnike u svetu Srbija je verovatno najgora država na planeti! - kategoričan je dr Grečić.

To dokazuje i činjenicom da je Svetski ekonomski forum sproveo obimno istraživanje u kome je tražio odgovore na pitanja da li Srbija čini nešto da zadrži svoje talentovane i obrazovane ljude i šta čini da takve ljude povrati? Iz dobijenih odgovora zaključeno je da naša zemlja ni o jednom od ovih pitanja ne čini ništa - od 144 anketirane države zauzela je 141 mesto.

I, kao zaključak, dr Grečić navodi:

- U Srbiji danas ne postoji nijedna državna institucija koja brine o našim mozgovima u svetu!