MANASTIR Visoki Dečani jedini je od pravoslavnih hramova na Kosovu i Metohiji koji je pod zaštitom međunarodnih snaga u pokrajini (Kfor). Bezbednost svih ostalih pravoslavnih svetinja na KiM od 2010. godine preuzimaju pripadnici tzv. kosovske policije (KPS). Poslednji manastir koji je pre nekoliko dana prešao u ruke KPS je Pećka patrijaršija, o čijoj su sigurnosti od 1999. godine brinuli italijanski i slovenački vojnici.

Pećku patrijaršiju preuzela je posebna jedinica za obezbeđenje objekata kulturnog i verskog nasleđa, u čijem sastavu rade i Srbi. Uprkos tome, međutim, Srpska pravoslavna crkva i narod u pokrajini ne kriju zabrinutost za sigurnost svojih svetinja. Nepoverenju prema organima vlasti Prištine najviše je doprineo martovski pogrom 2004, kada su Albanci spalili i do temelja uništili 35 hramova.

Episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk) kaže za „Novosti“ da je Kfor uprkos svim nedostacima prethodnih godina bio garant bezbednosti srpskih pravoslavnih hramova na Kosovu i Metohiji.

- Kosovska policija preuzela je nadležnosti za obezbeđenje Pećke patrijaršije uprkos našem stavu da situacija još nije sazrela za primopredaju - kaže vladika Jovan, kome je i zvanično sedište u ovom manastiru. - Reč je o spomeniku kulture od svetskog značaja, koji zahteva najviši nivo bezbednosti.

Vladika podseća da je nedavno u Pećkoj patrijaršiji zasedao Savet NATO i da je tada pokazano opredeljenje da ovaj savez ostaje posvećen očuvanju srpskih svetinja na KiM. Kosovska policija nadležna za bezbednost pećke svetinje ostaće i dalje pod nadležnošću Kfora, koji će postaviti svog oficira za vezu sa manastirom.

Da kosovska policija teško može da se nosi sa visokim tenzijama u pokrajini, međutim, smatra bivši državni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanović. On kaže da su pritisci opali i da su incidenti na verske objekte proređeni, ali da ništa ne garantuje da će tako i da ostane.

- Ulazimo u izbore i atmosferu u kojoj su duboka neslaganja među Albancima, što rađa opasnost da Srbi i njihova imovina budu kolateralna šteta - objašnjava Ivanović. - Kfor nastoji da iz političkih i ekonomskih razloga smanji svoje prisustvo, a Kosovo želi što više nadležnosti kako bi pokazalo da je država. To nije dobro, jer je Kfor uz sve mane jedina sila za respekt u pokrajini.

Iza bunkera međunarodnih snaga do pre tri godine bilo je oko 40 pravoslavnih objekata koji su postepeno svi sem Dečana prešli u ruke KPS. U prvom talasu primopredaje 2010. godine našli su se manastiri Gračanica, Budisavci, Gorioč i Zočište. Najviše strahuje i danas monaštvo Deviča, koji se u dreničkoj šumi nalazi u najvećoj izolaciji.


PRETNJE I NAPADI

ZA razliku od Pećke patrijaršije, punkt italijanskog Kfora ostaće pred Visokim Dečanima. Ovaj manastir, prema rečima igumana Save Janjića, u posebnoj je situaciji zbog velikog pritiska Albanaca.

- Manastir je četiri puta oružano napadan, a ima dosta nesporazuma sa lokalnom samoupravom koja negira manastirsko imanje - kaže Janjić. - Nedavno smo ponovo imali pretnje, tako da još nisu stvoreni uslovi da kosovska policija može da prezume punu bezbednost oko manastira. Zasad od Kfora nemamo ni indikacije da se to može deseti.