VINČA je kolevka evropske civilizacije. Vinčanska kultura otkrila je pre više od 7.000 godina tajnu pronalaženja ruda i topljenja metala i tako izvela najveću tehnološku revoluciju čovečanstva. Vinča je stvorila „evropsku uniju“ od Egeja do Crnog mora i međunarodnu trgovinu. Vinčanci su imali novac od školjki, a za sporazumevanje su koristili simbole koje neki naučnici smatraju začetkom pisma.

Metropola vinčanske civilizacije nalazila se u selu Vinči, na lokalitetu Belo brdo kraj Dunava, dvadesetak kilometara udaljenom od centra Beograda. Uprkos svetskom značaju i dobrom položaju, nalazištu preti uništenje.

- Podzemne vode iz 17 okolnih septičkih jama i one koje dolaze zbog visokog nivoa Dunava razaraju les Belog brda. Neophodno je što pre sanirati lokalitet, dok ne otklizi u Dunav - kaže geolog Cvetko Živković, predsednik Udruženja građana „Vinčanski neolit“.

Ono je kandidovalo početkom 2013. lokalitet u Vinči za listu najugroženijih spomenika kulturne baštine.

- Videli smo na sajtu organizacije „Evropa nostra“ konkurs u kome nude novac za spasavanje sedam najugroženijih spomenika baštine. Obavestili smo sve nadležne državne institucije i tražili pomoć. Ni od koga nismo dobili odgovor. Sakupili smo 200 evra, koliko je bilo potrebno da učestvujemo na konkursu, a zatim napisali i na engleski preveli tekst. Vinča je u maju dospela na 14. mesto liste najugroženijih lokaliteta i svi su počeli da se kite našim uspehom i očekuju pare. Nije nam smetalo, nismo to radili zbog sebe već zbog Vinče - kaže mašinski inženjer Slobodan Dobrić, potpredsednik „Vinčanskog neolita“.

NACISTI PROTIV VINČE Istraživanja Vinče su profesoru Miloju Vasiću donela svetsku slavu, ali i mnoge protivnike.
- Nalazi iz Vinče potpuno su potirali tvrdnje germanske ili nordijske škole istorije da je evropska civilizacija nastala na severu kontinenta. U Srbiji napadi na Vasićevo delo traju do danas, iako ceo svet priznaje da je Evropa rođena u Vinči - ističe prof. dr Milorad Stojić, iz Arheološkog instituta SANU. - Vasić je uporno dokazivao mediteransko poreklo evropske civilizacije i došao u sukob sa takozvanom nordijskom školom, na kojoj su insistirali tada već moćni nacisti, i stekao velike neprijatelje - kaže arheolog Dragan Janković.

U državnim institucijama smatraju da Vinča nije dospela među lokalitete koji su dobili novac jer je projekat zaštite koje je „Vinčanski neolit“ ponudio - amaterski.

- Ne sporimo da smo amateri. Problem i jeste u tome što smo sami morali da kandidujemo Vinču kako smo najbolje umeli. Gde su za to vreme bili ljudi koji primaju platu da bi je štitili i pokazali? Stičemo utisak da je upravo oni skrivaju i od Srbije i od sveta - smatra Dobrić.

Odgovornost za ovu situaciju prebacuje se iz ruke u ruku, jer sijaset institucija, bar na papiru, istražuje, čuva i prezentuje Vinču. U realnosti prelepu priču o vinčanskoj kulturi zainteresovani mogu da čuju jedino od arheologa Dragana Jankovića, kustosa na lokalitetu. Bez njega, posetioci bi mislili da su ušli u lepo pokošeno seosko dvorište sa dve barake i nekoliko voćki. Gledajući s obale Dunava, Belo brdo izgleda kao brežuljak koji se opasno odronjava.

- Muzej grada Beograda nadležan je za prezentaciju vinčanskog blaga, koliko to dopuštaju skromne finansije. Posle godinu dana smo dobili novac i zakrpili krov barake u kojoj je izložba, pa mogu da najavim da će ona uskoro biti ponovo otvorena - rekao nam je kratko Janković.

Po zakonu, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture brine o lokalitetu Belo brdo, kao o kulturnom dobru od izuzetne važnosti. Za obližnje vinčanske lokalitete, koji nisu pod ovim stepenom zaštite, brine gradski Zavod. Terenska istraživanja vodi dr Nenad Tasić, vanredni profesor na Odeljenju za arheologiju.

Neaktivan je Odbor za arheološka istraživanja Vinče pri predsedništvu SANU, koji su vodili akademici Vasa Čubrilović, Jovan Todorović i Nikola Tasić.

Savet za Vinču u Ministarstvu kulture povremeno radi. Pošto su njegovi članovi iz više ministarstava i iz lokalne samouprave, a vlade na svim nivoima se često menjaju, ovo telo se retko sastaje.

U Ministarstvu kulture priznaju da se Vinča pretvorila u Gordijev čvor zbog decenijama gomilanih problema, od opštine Grocka do države.

- Inicijativa i trud udruženja „Vinčanski neolit“ zaslužuje sve pohvale, ali oni nisu mogli da predstave problem Vinče na pravi način. Evropske institucije daju novac samo kad pripremite veoma ozbiljnu dokumentaciju i projekte. Oni žele da vide u šta ulažu - rekla nam je Olivera Marković, načelnik Odeljenja za kulturno nasleđe u Ministarstvu kulture.

MOTKOM NA NAUKU Rukovodilac terenskih istraživanja, prof. dr Nenad Tasić, kaže da situacija na Vinči nije tako crna kakvom se predstavlja. Iako iskopavanja od 2008. nema, strani naučnici dolaze da ispituju stare nalaze. - Samo ove godine Britanski institut za baštinu uložio je oko 150.000 evra u laboratorijska ispitivanja nalaza sa Vinče.
Oni imaju samo reči hvale za nas - kaže dr Tasić. Ipak, priznaje da podzemne vode i komšijske razmirice prave velike probleme. - Pre izvesnog vremena izašli smo na otkupljenu parcelu sa skupom opremom za snimanje nalaza pod zemljom, a onda se pojavio „domaćin“ s motkom i polomio nam aparaturu. Kako da radimo u takvim uslovima!? - žali se profesor Tasić.

Ona naglašava da ne treba žaliti što ove godine nismo dobili sredstva od „Evrope nostre“, jer smo zahvaljujući ovom slučaju ipak na dobitku. Naime, posle 105 godina od početka istraživanja Vinče država je rešila da prekine rasipanje novca i snage na jalove projekte u kojima su mnogi decenijama uzimali novac, a nisu dali nikakve rezultate.

- Ministarstvo je odlučilo da više ne čeka glomazna i neefikasna tela koja ne rešavaju probleme. Uz pomoć Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Muzeja Grada ubrzano se radi na izradi Strategije istraživanja i prezentacije Vinče, što će predstavljati osnov za izradu ostale planske dokumentacije. Tek u tom slučaju možda već naredne godine možemo ne samo da učestvujemo već i da pobedimo, odnosno uđemo na listu Evrope nostre. Naš konačni cilj je stavljanje Vinče pod zaštitu Uneska - kaže Olivera Marković.

U Muzeju grada kažu da strateški dokumenti za Vinču nisu doneti jer još uvek nisu rešeni ni najelementarniji problemi na nivou lokalne samouprave.

- Kako da štitimo i prezentujemo nalazište u Vinči kad, pravno gledano, i ne znamo koliko je, jer još nije završena maratonska parnica o međama lokaliteta. Badava je hvala da imamo kolevku Evrope, kad ne možemo da se dogovorimo s lokalnom samoupravom oko kišne i fekalne kanalizacije. Knjiga o najprizemnijim problemima lokaliteta imala bi više tomova od knjige o vinčanskoj civilizaciji - kaže Danica Jovović Prodanović, direktor Muzeja grada.

Da sve bude još gore, urbanisti su napravili plan mosta koji treba da se gradi u neposrednoj blizini lokaliteta.

- Tačno je da postoji plan izgradnje mosta u blizini lokaliteta, a to je takođe posledice dugogodišnjeg nerešavanja najbanalnijih problema. Pošto nema detaljnog urbanističkog plana i definisane oblasti zaštite neko je isplanirao most u blizini Belog brda, vođen isključivo logikom građevinske struke. Zato je Ministarstvo moralo da uzme problem u svoje ruke i spreči nešto što se ne može ispraviti - kaže Olivera Marković.

U Srpskom arheološkom društvu, koje ove godine slavi 140 godina postojanja, smatraju da je Vinča prava bruka i države i struke.

- Do danas nije objavljen čak ni reprint monografije „Praistorijska Vinča“ profesora Miloja Vasića iz tridesetih godina prošlog veka, koja je tada proslavila Srbiju. A u Vinču su se, u boljim vremenima, slivale reke novca. Još uvek nisu objavljeni ni rezultati obnovljenih arheoloških istraživanja Vinče od 1976. do 1986. i od 1998. do danas. Slično je i sa mnogim drugim lokalitetima, koji su praktično pretvoreni u privatne firme, na štetu nauke i ugleda Srbije - kaže dr Dragana Antonović, predsednik Srpskog arheološkog društva.

Ona naglašava da se u Srbiji intenzivno istražuju lokaliteti vinčanske kulture, kao što je Pločnik i Belovode, gde strani naučnici na njima potvrđuju ranija otkrića velikih srpskih arheologa da je metalurgija rođena u vreme vinčanske kulture.

- Naša država i naučni establišment prihvatili su otkrića srpskih arheologa tek kad su došli stranci i predstavili ih kao svoja. Poseban paradoks je što se danas Vinča istražuje svuda, osim na - Vinči! Ona, neobjašnjivo, nikada nije kandidovana za zaštitu Uneska, iako je prva mogla da uđe na listu. Neke stvari podsećaju na vreme kad se profesor Vasić sukobljavao sa „nordijskom školom“ koja nije mogla da podnese da se centar evropske civilizacije nalazio u „primitivnoj Srbiji“. Izgleda da zastupnika te škole ima i danas i da su vrlo uticajni - smatra Dragana Antonović.