Nerešen status veroučitelja

JEDNOGODIŠNjE ugovore o radnom odnosu na određeno vreme do početka septembra potpisaće oko 2.000 nastavnika veronauke u osnovnim i srednjim školama. Ni punih 12 godina od vraćanja verske nastave u obrazovni sistem Srbije veroučitelji nemaju radni status kakav imaju ostali prosvetni radnici.

Zbog klimavog radnog odnosa omeđenog samo jednom školskom godinom, veroučitelji ne mogu da računaju na niz privilegija koje imaju njihove kolege - sigurnost na poslu, bankarske pozajmice, stambene kredite... Nastavnici verske nastave svih konfesija svaki prvi septembar dočekuju sa zebnjom da li će ostati na istom poslu ili će biti prekobrojni.

Da je ključ svih ovih problema u promeni zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tvrdi za „Novosti“ Aleksandar Đakovac iz Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke SPC.

- Uprkos brojnim inicijativama i primedbama na propise, nova zakonska rešenja nisu ni na vidiku - kaže Đakovac i napominje da će oko 280 veroučitelja, koliko ih radi u Beogradu i okolini, tek za koji dan dobiti zeleno svetlo za ulazak među školarce. - Očekujemo da veronauka dobije tretman kakav zaslužuje u nastavnom sistemu, a nastavnici radni status kao i sve ostale njihove kolege.

Država je godinama gluva za ove probleme, iako je verska nastava malo-pomalo zauzela stabilno mesto u srpskim školama. Prema podacima bivšeg Ministarstva vera, pravoslavnu veronauku pohađa oko 530.000 đaka, koje podučava 1.789 veroučitelja. Nastavu o Muhamedovom učenju pohađa 38.000 đaka, dok osnove nauke o rimokatoličkoj veri od 160 nastavnika saznaje 14.000 školaraca. Najmanje je učenika koji slušaju slovačku evangelističku veronauku - svega 1.170.

Iako se broj dece koja pohađaju nastavu određenih konfesija razlikuje, sve crkve i verske zajednice dele iste probleme. Situacija je, ipak, najsloženija sa nastavom islamske veronauke, na koju se prelivaju i podele među muslimanima Srbije. Ove godine, kao i prošle, sačinjen je jedinstven spisak veroučitelja, koji je upućen Ministarstvu prosvete.

- Na naš javni poziv mogli su potpuno slobodno da se prijave svi islamski veroučitelji koji ispunjavaju zakonske uslove - objašnjava reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić.

- Pitanje pripadnosti zajednici ili mešihatu nije postavljano, niti je to uopšte važno. Uprkos tome, znamo da postoje snažni protisci pojedinih političara iz BiH na vlast u Beogradu da se zvanični spisak ne uzme u razmatranje.

Reis Zilkić, koji je i član Vladine komisije za versku nastavu, kaže da je razočaran što su propali svi pokušaji da veronauka dobije mesto koje joj pripada u školskom sistemu. Ovako kako je postavljena, prema njegovim rečima, umanjuje kredibilitet crkava i samih veroučitelja.