PASJA groblja“, ubistva neistomišljenika, „leva skretanja“, crveni ekstremizam...

Spisak navodnih nedela koja se stavljaju na račun Milovana Đilasa nije kratak, baš kao ni lista zasluga koje je stekao u drugom delu svog života kao jedan od najznačajnijih disidenata u istočnoj Evropi, veliki kritičar komunizma i svetski priznati intelektualac. U svetlu medijske, a po svemu sudeći, uskoro i sudske rehabilitacije, o neosporno blistavoj karijeri Đilasa disidenta znamo gotovo sve. Međutim, njegova uloga kao trećeg čoveka komunističkog pokreta u najkrvavijem periodu novije istorije do danas ostaje pod velom, a slaganja među stručnjacima, kao ni u široj javnosti - nema.

Na najavljenu rehabilitaciju Milovana Đilasa i mogućnost da dobije ulicu u Beogradu najoštrije je reagovao poslanik i potpredsednik SPO Žika Gojković.

- Najava da bi jedan od najozloglašenijih funkcionera posleratnog komunističkog režima uskoro mogao da bude rehabilitovan, za članove i simpatizere Srpskog pokreta obnove predstavlja direktno ruganje žrtvama komunističkog terora i njihovim porodicama - kazao je Gojković.

ULICA U AMSTERDAMU IME Milovana Đilasa već nose ulice u Santijagu, glavnom gradu Čilea, i u prestonici Holandije, Amsterdamu. U Beogradu na kući u Palmotićevoj ulici 8 gde je živeo, pre dve godine postavljena je spomen-ploča sa njegovim imenom.

Istoričar Kosta Nikolić smatra da zasluge prvog disidenta istočnog bloka nikako ne mogu da izbrišu njegove ranije grehe. On objašnjava da je Milovan Đilas u sebi spojio dve ličnosti - radikalnog komunistu, koji je u ime ideologije činio zlodela, i svetski značajnog intelektualca i kritičara komunizma.

- Đilas ne može da se poredi sa, na primer, Solženjicinom, jer je on sam učestvovao u stvaranju režima protiv kog se kasnije okrenuo - kaže Nikolić.

- O načinu na koji se odnosio prema neistomišljenicima i sam je pisao u svojoj knjizi „Revolucionarni rat“. Bio je neosporno umešan u ubistvo Živojina Pavlovića, poklonik Sovjetskog Saveza, a zatim radikalan u obračunu sa opozicijom 1948. godine. Sud nikada nije odlučivao o njegovim zločinima i u redu je ukinuti sudsku presudu kojom je osuđen zbog verbalnog delikta. Ali nije u redu zaboraviti šta je sve činio tokom i posle rata, a mislim i da svakako nije zaslužio ulicu u Beogradu.

Advokat Rajko Danilović, jedan od podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, odgovara da su sliku o navodnim zločinima Milovana Đilasa stvorili njegovi nekadašnji saborci kako bi ga diskreditovali.

- Ta priča je stvorena naknadno, posle Đilasovog razlaza sa tadašnjim režimom - tvrdi Danilović.

I istoričar Predrag Marković kaže da su priče o zločinima Milovana Đilasa nastale posle 1953. godine kada se on suprotstavio Komunističkoj partiji i postao najveći kritičar režima.

- Aleksa Đilas je sudski dokazao da Milovan Đilas nije bio u Crnoj Gori 1942. godine tokom takozvanih levih skretanja - kaže Marković. - On se bavio ideološkim radom i propagandom i nije imao veze sa zločinima. Njegova pobuna, koja je svetski značajna kao jedna od najvažnijih kritika totalitarizma je iskupljenje za njegove greške.


ZAHTEV DVAPUT ODBIJEN
PRVU inicijativu za rehabilitaciju Milovana Đilasa pokrenula je 1990. godine grupa generala na čelu sa Svetozarom Vukomanovićem Tempom, ali je Predsedništvo SFRJ odbilo. Dve godine kasnije sličan zahtev odbio je i tadašnji predsednik SRJ Dobrica Ćosić, kako je tvrdio, zbog protivljenja crnogorskog rukovodstva.