Da li Beogradu treba ulica Milovana Đilasa
21. 08. 2013. u 21:30
Najavljena rehabilitacija obnovila rasprave o istorijskoj ulozi Milovana Đilasa. Stručnjaci podeljeni o njegovoj ulozi u najkrvavijem periodu novije istorije
„PASJA groblja“, ubistva neistomišljenika, „leva skretanja“, crveni ekstremizam...
Spisak navodnih nedela koja se stavljaju na račun Milovana Đilasa nije kratak, baš kao ni lista zasluga koje je stekao u drugom delu svog života kao jedan od najznačajnijih disidenata u istočnoj Evropi, veliki kritičar komunizma i svetski priznati intelektualac. U svetlu medijske, a po svemu sudeći, uskoro i sudske rehabilitacije, o neosporno blistavoj karijeri Đilasa disidenta znamo gotovo sve. Međutim, njegova uloga kao trećeg čoveka komunističkog pokreta u najkrvavijem periodu novije istorije do danas ostaje pod velom, a slaganja među stručnjacima, kao ni u široj javnosti - nema.
Na najavljenu rehabilitaciju Milovana Đilasa i mogućnost da dobije ulicu u Beogradu najoštrije je reagovao poslanik i potpredsednik SPO Žika Gojković.
- Najava da bi jedan od najozloglašenijih funkcionera posleratnog komunističkog režima uskoro mogao da bude rehabilitovan, za članove i simpatizere Srpskog pokreta obnove predstavlja direktno ruganje žrtvama komunističkog terora i njihovim porodicama - kazao je Gojković.
Istoričar Kosta Nikolić smatra da zasluge prvog disidenta istočnog bloka nikako ne mogu da izbrišu njegove ranije grehe. On objašnjava da je Milovan Đilas u sebi spojio dve ličnosti - radikalnog komunistu, koji je u ime ideologije činio zlodela, i svetski značajnog intelektualca i kritičara komunizma.
- Đilas ne može da se poredi sa, na primer, Solženjicinom, jer je on sam učestvovao u stvaranju režima protiv kog se kasnije okrenuo - kaže Nikolić.
- O načinu na koji se odnosio prema neistomišljenicima i sam je pisao u svojoj knjizi „Revolucionarni rat“. Bio je neosporno umešan u ubistvo Živojina Pavlovića, poklonik Sovjetskog Saveza, a zatim radikalan u obračunu sa opozicijom 1948. godine. Sud nikada nije odlučivao o njegovim zločinima i u redu je ukinuti sudsku presudu kojom je osuđen zbog verbalnog delikta. Ali nije u redu zaboraviti šta je sve činio tokom i posle rata, a mislim i da svakako nije zaslužio ulicu u Beogradu.
Advokat Rajko Danilović, jedan od podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, odgovara da su sliku o navodnim zločinima Milovana Đilasa stvorili njegovi nekadašnji saborci kako bi ga diskreditovali.
- Ta priča je stvorena naknadno, posle Đilasovog razlaza sa tadašnjim režimom - tvrdi Danilović.
I istoričar Predrag Marković kaže da su priče o zločinima Milovana Đilasa nastale posle 1953. godine kada se on suprotstavio Komunističkoj partiji i postao najveći kritičar režima.
- Aleksa Đilas je sudski dokazao da Milovan Đilas nije bio u Crnoj Gori 1942. godine tokom takozvanih levih skretanja - kaže Marković. - On se bavio ideološkim radom i propagandom i nije imao veze sa zločinima. Njegova pobuna, koja je svetski značajna kao jedna od najvažnijih kritika totalitarizma je iskupljenje za njegove greške.
ZAHTEV DVAPUT ODBIJEN
PRVU inicijativu za rehabilitaciju Milovana Đilasa pokrenula je 1990. godine grupa generala na čelu sa Svetozarom Vukomanovićem Tempom, ali je Predsedništvo SFRJ odbilo. Dve godine kasnije sličan zahtev odbio je i tadašnji predsednik SRJ Dobrica Ćosić, kako je tvrdio, zbog protivljenja crnogorskog rukovodstva.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
POTPUNO PUKLI BLOKADERI U NOVOM SADU: Bogosavljević se ogradio od samoga sebe (FOTO)
GLAVNI promoter vojvođanskih separatista i blokadera Žarko Bogosavljević ogradio se od samoga sebe.
13. 12. 2025. u 13:15
KNEŽEVIĆ: Đukanović i Plenković zajedno blokiraju Crnu Goru
Blokiranje poglavlja 11 i 13 od strane Francuske ne predstavlja nikakvo iznenađenje, jer se radi o udruženom poduhvatu Mila Đukanovića i njegovog ličnog prijatelja Andreja Plenkovića koji je i izlobirao ovu blokadu, ocenio je za ADRIU lider Demokratske narodne partije Milan Knežević.
13. 12. 2025. u 11:48
"PODSTIČE LINČ NA DRAGANA J. VUČIĆEVIĆA": Ministarstvo informisanja i telekomunukacija osudilo izjave Branimira Nestorovića
Ministarstvo informisanja i telekomunukacija najoštrije osuđuje skandaloznu izjavu profesora dr Branimira Nestorovića koji je izrekao strašne pretnje glavnom i odgovornom uredniku "Informera" Draganu J. Vučićeviću rekavši da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da zakolje Dragana J. Vučićevića.
13. 12. 2025. u 11:33
REGIONALNI ALGORITAM MRŽNJE: Vučić je kriv za sve!
NA prvi pogled sve to može delovati smešno, gotovo tragikomično. Otvorite portale u regionu i steknete utisak da je Aleksandar Vučić kriv za sve što se loše desi u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, pa i šire. Za političke blokade, ulične incidente, tuče, saobraćajne nezgode, loše vremenske prilike, sportske poraze, pa čak i za odluke Pariza i Brisela. Kao da je reč o čoveku koji upravlja vremenom, sudbinama vlada i političkim kalendarima od Jadrana do Dunava.
13. 12. 2025. u 10:45
TOTALNI RASPAD BLOKADERA! Dijana Hrka zbog afere “dubler” napala čak i Nenada Stanića koji je bio uz nju tokom štrajka glađu! (VIDEO)
DIJANA Hrka, majka Stefana Hrke stradalog u padu nadstrešnice u Novom Sadu, koja je štrajkuovala glađu, napala je Nenada Stanića koji je bio uz nju tokom štrajka.
13. 12. 2025. u 10:43
Mikica Vučković
21.08.2013. 21:37
Još komunisti drmaju Srbijom!
@Mikica Vučković - Djilas se nikada pokajao za Pasje groblje u Crnoj Gori. Ovakva uspomena je na njega u Crnoj Gori: 'Zemlja mu kosti izbacala.' Zasto nije od Slavonije i Dalmacije napravio Autonomne pokrajine. Beograde, mani se corava posla.
Robespijer Revolucije postao je njen Danton.
@Branko - Ne kaze se Danton nego Dalton. Za ovog drugog ne znam, mozda se zaista tako zove. Ne znam ga, taj sigurno nije Zemunac.
Ne vidim nijedan razlog zasto bi Djilas trebalo da dobije ulicu u Beogradu. Sta je on tako veliko uradio za ovaj grad ili Srbiju? Zastupao je komunisticku ideologiju prema kojoj je 95% tadasnjih Beogradjana oseclo odvratnost, bio je Broz covek, partizan, a partizani nisu imali nikakav znacajan priliv u Srbiji sve do prinudnih mobilizacija krajem rata. To sto se on kasnije distancirao od onoga na cemu je predano radio nije nikakav razlog da dobije ulicu. Cak su je i Golootocani pre zasluzili.
Komentari (64)